|
Božić je prošao, Nova godina se bliži...A ja imam više posla nego ikad u životu . Ne znam samo tko je rekao da će na fakultetu biti lakše zbog toga što imamo manje predmeta koji su više međusobno usmjereni (lažljivac ).
Otkad sam krenula na fakultet, počinjem uviđati koliko se moj pogled na život razlikuje od pogleda drugih ljudi. Znala sam to i ranije, ali toga nikad nisam bila nešto posebno svjesna. Dobro, to je potpuno razumljivo, svatko ima nešto drugo čemu teži u životu, stoga me to ne bi trebalo čuditi. No, ponekad se ulovim kako razmišljam o ljudima koje ne poznajem samo sudeći po njihovom govoru ili ponašanju. Imam dojam da na ulici neprestano susrećem ljude koji se u neku ruku ponašaju (a pogotovo pričaju) kao, pa, seljačine. Znam da nije ni malo lijepo procjenjivati ljude na taj način, ali jednostavno imam takav dojam. No, ja ne mislim da sam ja negdje „iznad“ njih, nego samo to da ti ljudi ne poštuju svoj jezik niti svoju kulturu. A možda me samo Zagreb smekšao. Ljudi se pak tamo previše drže kao neka gospoda.
Što se tiče samog fakulteta, tamo se pak ja osjećam kao bijedni nadobudnik koji se drznuo pomisliti da bi mogao svladati i shvatiti znanja koju nam štovana gospoda profesori revno prenose. Kako praznici odmiču, sve se više pitam jesam li ja sposobna za to, da li sam dostojna toga da mogu proći određeni predmet te reči da sam ga uspješno savladala. Ne jednom se pitam da li sam ipak odabrala pretežak fakultet za moju razinu predznanja, koja debelo zaostaje za jezičnom gimnazijom u tom području.
Ponekad me dohvate takve turobne misli, ali na kraju ih otjeram jednostavnom činjenicom: nisam prva koja je iz ekonomske otišla na filozofski te ako su oni ranije uspjeli, nema razloga da ne uspijem i ja. Na kraju krajeva, ako i padnem godinu na fakultetu, uvijek se mogu upisati na neku ekonomiju .
Na preporuku jednog kolege sa fakulteta, počela sam čitati serijal „Vodič kroz Galaksiju za autostopere“ autora Douglasa Adamsa. Pročitala sam prvi, istoimeni dio, te sam pomislila da ne bi bilo loše da se malo educiram na polju znanstvene fantastike.
Radnja same knjige nije mi toliko zanimljiva , jer, osobno, nisam baš neki ljubitelj knjiga i filmova u kojima se koristi neka napredna tehnologija, no jako mi se sviđa piščev stil i način na koji povezuje određene događaje. Obožavam ironiju , a nje u ovoj knjizi ne manjka, te me je time pisac potpuno kupio. Ne znam hoću li stići pročitati svih „pet dijelova trilogije“, no svakako cu ih uvrstiti na popis knjiga koje želim pročitati (kao da popis i sada nije već podugačak ).Oznake: fakultet, knjige
|
