street fighting man
neki tip u trajvanu. zakljucila sam da je iz juznijih krajeva. zakljucila sam ja i da na empe3ci slusa rock. i da studira neki drustveni fax. da najvjerovatnie nema curu. da ima par ok prijatelja, al ne veliku ekipu. da voli feštat al ne pretjeruje. ovako od oka mogla bi rec da vjerovatnije ima brata nego sestru. i dobar odnos sa starcima, jer iako je alternativniji nikad nie pretjerao s pubertetskim ispadima, lupanjem vrata ili sl. vise je on onako smiren tip. al ne pretjerano kul. jednostavno slow motion guy.
zamisli! sve to u punih par stanica po vukovarskoj. kako lejm. ko u nekom prokletom izlogu, ljudi tako iz dana u dan, u tramvajima, bircevima, ducanima, busevima, iz auti na semaforu, kroz prozor u tuđi pilje li ga pilje i donose «zakljucke» o nasim zivotima bez ikakvih temelja. i boli njih racku za temelje, ljudovi vole mislit dae sve onako kako oni misle da je. «ne, nie njemu nekai upalo u oko neg je meni namignuo» i eto, odma tie dan ljepsi i ustvari za 5 minuta nes se ni sjecat zakai tie dan ljepsi, a i zivo ti se jebe jer tog nekog ionak vjerovatno nes opet srest.
ipak negdje po putu smo izgubili poantu. zapravo sam pist of na sebe jer sam danas napravila ono sta mrzim da ljudi rade meni. stvorila sam misljenje o nekom prie neg kai je tai neko zinuo. i jos sam pritom glumila kulericu i svaki put kad bi doticni jadan skuzio valjda da ima oci na leđima i okrenuo se, ja bi digla obrvu i pogledala ga u stilu «kai piljis luzeru, znam da sam jebena». zapravo, the truth je da mi se tip svidio. valjda onda that makes it ok?! Or?
dazed and confused
uvijek je najteze pocet pisat. a ak si čruli end oriđiđi prava baba onda te vise ni wild horses ne bi zaustavili. osim ak si lijen ko ja. onda te tupez u bilo koi bliznji zid moze omest u bilo cemu sta radis. stering et d strop, kak to moa frendica voli rec. i danas nema velke razlike, i dalje sam u svom svietu, s dobrom muzikom u pozadini. sto bolja muzika to te moze dalje odvest. kam god oces. tak sam danas na zadnjem predavanju umjesto na faxu bila na moru. bilo je nekih 30ak celzijevih, bio je i S tamo. sad sam si malo floyde nabacila, e toe vec zajebano...ko zna di ce me oni odvest.. zapravo sve u svemu nie bio los dan, bila sam i lijena i mizantropična, al who cares ili what else is new. shine on you crazy girl!
room full of mirrors
any colour you like
brzinski skrolam po nekim drugim postovima i onda mie sinulo dae ovo neka fenski netovska bigfakingbrader verzia. nikad ja to sranje doduse nisam gledala, fakat me nie zanimalo. a sad kuzim da tai voaerizam ulazi u sve jebene pore nasih zivota. citamo jedni drugima dnevnike, gledamo ljude zatvorene u 4 zida kak jedu, spavaju, svadjaju, bare, vole- mrze se. cak je prokleti ozzy podlegao tom kurcu nazvanom reality. najzalosnie je da ti reality showovi jesu sve samo ne reality. mislim, jebote, ono, fakat, pa iam i ja femili al uglavnom ak smo doma umiremo od dosade. svak na svojoj fotelji prdi, žvače, mljacka i jebe si u bradu onog drugog koi ima daljinski.
a ipak sam i ja covjekica i ne bi imala nist protiv da s vremena na vrieme mogu pogledat kai sad S radi u Splitu. pas mater, koi sam nekarakter.
nobody like(s) me
tek sad kad je, da ironia bude veca, subota vec i prosla, mene pukla histeria jer sjedim doma dok se vani hrpetina ljudi provodi, nacugava, čaga, bari, žvali, drpa i ko zna kai sve ne. tjesi me cinjenica da valjda ima i onih koima je sad onako lejm kak je meni sinoc bilo. ustvari, opce me to ne tjes, steram ih u kurac sve od reda. sam zato kai sam solo i nadrkana jer sam doma. odgledala sam 2 filma. i neku seriu. 800ti nastavak valjda, jer nis nisam kuzila al who cares. srecom, nijedan film nie bio plačipizdaški i niko na kraju nie zivio happily ever after i ta sranja.
zapravo uzasno zvucim ogorceno, cak i sama sebi, a nie mi bas jasno iz cega sva ta frustracia. nisam se zaljubila dobrih dve-tri godine. jedini tip koi mi se svidja je u splitu. al prema cielom tom emotivnom planu sam totalno ravnodusna. imam filing da vise nikad necu osjecat leptirice u zelucu radi nekog tipa, jer cu vec unaprijed znat da je sve to skupa zapravo uvodni bullshit ne bi li ga on eventualno metnuo.
ima neki film, ne znam ustvari koi, di neki od glumaca za ljubav kaze da je kao "santa claus story for grownups". mozda sam cak i premlada da prestanem vjerovat, al ruku na srce, nikad nisam ni bila tip trebe koa je smisljala svoe vjencanje od 3. godine, vjencavala barbiku i kena i vjezbala "I do" pred ogledalom. ja sam vise real school i nadam se nekom ok liku, medjusobnom postovanju, dobrom sexu i prijateljskom odnosu. zapravo, nist ti ne treba osim lika kojeg volis i dobre muzike u pozadini.
a mislila sam da ce post krenut sasvim u nekom drugom smjeru. jebiga, sorry.
i got dem ol' kozmic blues again mama
za pocetak samo tolko da sam
sama, mamurna, nadrkana, pms-icna, nezaljubljena, gladna, zedna, pospana, umorna i da mi se zivo za sve i svih.
a opet nisam
suicidalna, podlegla dosadi, mizantropicna, kompletno nezadovoljna i luda.
mozda sam ipak
malo luda
htjela bi bit
veca fraerica
a manje nalik
prokletoj briđit đons
ne bi bilo lose
da zivim sama ili barem s nekim koga sam ja odabrala
dapace,
bilo bi to jebeno
nekad mislim
da sam on the top of the world
a nekad (uglavnom)
sam realna pa znam da nisam
mozda
jednom
