< | kolovoz, 2005 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Nedo Bog večeg zla.. Jest da je repriza al je svejedno za nasmijat. Život iz perspektive klinca, super serija. Pročital sam u jednoj kolumni kak je zapravo teško objesnit danas klincima kak je bilo u ex državi i da nije sve bilo idilično i bajno (za manji broj crvenih) al ni da nije sve bilo totalni bed (za veći broj crnih). Evo i mojeg viđenja: ta država je propala zbog (vođa?) jednog naroda koji je htio znatno više nego kaj je trebal imat. Znanstvenici tog naroda su iskemijali plan koji sva sreća i fala Bogu nije uspio ali su pritom potrovani odnosi svih naroda ex države. Na zlo su pojedinci reagirali zlom što nam nije na čast al ne smije se zaboravit uzrok svega. A glede ex države, oduvijek sam smio reć da sam Hrvat - al me mama ponekad utišavala. Svega je bilo - dok nisu došle nestašice i redovi za kavu, šećer, deterdžent, ulje, benzin.. Po hlače smo išli u Trst i usput se divili zapadu. Znam ja da ta tvorevina nije bila idealna al nekak su šljakeri, umirovljenici, bolesnici.. (zapravo svi) imali veća prava. Osim onih koji su htjeli veća prava za Hrvatsku. Svaka čast onima koji su od '45 u Jugi trpjeli za nas. A glede exice – mislim da smo mogli bit Švicarska samo da je bilo pametnijih glava sa druge strane.. Jer onakva kakva je bila i nije mogla drukčije završitit nego kaj je završila, kolko god da mi imamo (i) lijepih uspomena. Neš ti teme, stoga: Mladić koji je već duže vremena proveo u bolnici, i bio njegovan od vrlo zgodne bolničarke, zaljubio se u nju i jednog joj je dana rekao: - Ja sam zaljubljen u vas, i ne želim ozdraviti! - Ne bojte se, - reče ona ljupko - nećete ozdraviti! - Doktor je također zaljubljen u mene, a jutros je vidio kada ste me htjeli poljubiti! - Doktore, - reče slomljenim glasom mladić. - Svake noći sanjam čudan san. Sanjam kako zgodne djevojke upadaju u moj stan i pokušavaju me zavesti. - I kako vi reagirate na to? - Nikako. Stalno ih tjeram rukama od sebe. - I što hoćete da ja uradim? - Molim vas doktore, polomite mi ruke. |
Da počnem ovaj post odgovorom za onu koja ima broj u nick-u. Malena, svi delamo gluposti dok smo mali/mladi, čitamo horoskope, gatamo iz kava i čajeva, viskom tražimo istinu koja nama odgovara. I to je sve krasno ali se takozvane alternative treba čuvati jer ne možemo znati jel odgovori dolaze od dobra ili od zla. A broj u tvojem imenu mene pleši, ne zato jer se (i) bojim smrti, već zato jer se bojim posljedica djelovanja vlasnika dotičnog broja. Jedan od primjera ti je prošlo desetljeće koje je zbog razaranja i patnji meni uzelo moje odrastanje, ukralo mi je najbolje godine mladenaštva a našim roditeljima donjelo jad i bijedu. To nije došlo od dobrog, pa se samo malo zamisli. Ne tražim od tebe da postaneš ortodoksni vjernik, ali unesi pozitivu i dobrotu a odbaci zloću i to se samo može vratit dobrom. Hm, to bi i meni trebalo a ne samo tebi jer kad bi svi počeli brijet pozitivu zlo bi nestalo sa zemlje. I otišlo u neki drugi kutak svemira... Još te nekaj molim, ak ostavljaš komentar kod mene makni te brojčeke, please. Ak ne želiš bar metni 667 :). Obečal sam veseli post pa revijalni nastavak slijedi: Na jednom nadgrobnom spomeniku piše: "Ovdje leži moja žena, a ja doma počivam u miru." - Tata, što je ono tamo? - Pa konj sine! - Tata, što je ono pored njega? - To ti je sine kobila. To je njegova žena! - A tata što je ono malo pored njih? - E to ti je ždrijebe, ono je njihovo dijete. - A gdje je njemu žena? - Sine, samo konji imaju ženu. Oženio se mladi momak pa ga sutra pitaju: - Je li, kakva je mlada? - Pa nije baš dobra. - Pa, kako? Cijelom je selu valjala, a tebi ne valja?! Dođe čovjek kod doktora i kaže mu: - Doktore, boli me cijelo tijelo. Kad dotaknem glavu - boli, kad dotaknem želudac - boli, kad dotaknem noge - boli, kad dotaknem prsa - boli. Doktor ga pregleda i kaže: - Tijelo vam je u redu, samo vam je prst slomljen. |
Slušam U2 i razmišljam kak mi je dobro, relativno smo zdravi, plaću dobivamo na vrijeme i tak to. I skužim kak sam licemjeran u x stvari jer ne pokušavam promijeniti ono kaj ne valja a ja znam da ne valja. Nego sam pomiren s tim. Mali miljon stvari bi se mogle promijeniti da svako da mrvicu sebe, energije ili novaca. Al treba krenut i reč: „ajmo promjene“. I svaka čast Bono-u jer se bori za siromašne, a to nije lako jer sit gladnom ne vjeruje. Najočitiji primjer su naši tzv. magnati po novohrvatskom zvani tajkuni koji gomilaju lovu stečemu ko zna kak (navodno ima i poštenih) a dobar dio ljudi u hrvatskoj preživljava a ne živi. A da ne velim da živimo bolje od nekih azijata ili afrikanaca i da nas boli jel oni tamo imaju pitke vode i hrane i u kakvom režimu žive. Najgore mi je kad vidim nekog zaista dobrog a ja prvo pomislim kak je taj serator ili se pretvara da je dobar. Jer u ovo vrijeme dobri ljudi ne prolaze baš najbolje. I najgore je kaj je zlo ucelofanirano, slatkoriječivo i lako se prodaje i u gužvi nemorala i iskvarenosti pomišljamo da dobrote i nema ili je lažna. A ima je, samo je treba pronač. I treba snać snage za odbacit zlo. Jer kroz generacije se granice prihvatljivog pomiču, a ono kaj je nekad bilo zlo danas više nije. Istina je da su neke stvari bile lažno prikazivane zlima ali je isto tako istina da se danas loše stvari uvaljuju pod dobre. A toga ima sve više. Naprimjer zbog profita je iscrpljuje zemlja i prirodna blaga i genetski se manipulira stanicama i prekraja se krajobraz. A kad se zemlja iscjedi onda će oni koji su najzaslužniji za uništenje planete sva svoja blaga, svu lovu i zlato, moć bacit umirući gladni ko i ostali. Ili će si dokupit život na zemlji a možda će i otić na neki novi planet da ga unište. Ja ne vidim da na zemlji ima sile koja bi mogla usmjerit razvoj naše civilizacije u smjeru koji će održat život. Jer kad ljudska rasa izumre ostat će samo štakori, žohari i bakterije. Da ne završim tak crno pošalica, a drugi put obečajem vedrije raspoloženje: Jedne večeri čovjek uđe u restoran i zatraži pivo. - Nema problema gospodine. To će vas koštati 1 kunu. - Jednu kunu! Jeste li sigurni? - Jesam - Mogu li dobiti sočni odrezak, s krumpirima, graškom i salatom? - Naravno gospodine, ali to će vaš koštati malo više. - A koliko? - Četiri kune. - Četiri kune? Pa, gdje je vlasnik ovog restorana? - Gore, s mojom ženom - odgovori mu konobar. - A što radi gore s tvojom ženom? - Isto što je radim njegovom poslu!! Mlada Amerikanka u turističkom obilasku Pariza, vidi pred jednom javnom kućom veliki red žena. Priđe željna uzbuđenja i doživljaja, te upita jednu mladu ženu što se tu čeka. - Vrhunski seks sa Jean-Pierom. - Pa što to Jean-Pier radi posebno, da toliko žena čeka u redu. - Oh, on je fenomenalan, liže pupak. - I zbog lizanja pupka tolike žene stoje u red? Pa u čemu je atrakcija, to se može sa svakim doživjeti i bez da se plati. - Da, da, ali on liže pupak sa unutarnje strane. P.S. spekel sam ćevape na električnom roštilju, i lepinje zapekel i narezala je luka i paradajza i nakrkali smo se da jedva dišemo i bolje sam volje. Zgleda da mi je trebalo malo ulja iz somuna :) |
Zbilja smo jedina država di su ceste savršene a za 90% prometnih nesreća su krivi vozači odnosno alkohol ili brzina. U normalnim zemljama krivnja je podjednaka za vozače, uvjete i ceste, ali kod nas su sve ceste savršeno isprojektirane, normalnom brzinom izgrađene savršeno i provjerene prije otvaranja. Nema lokvi vode kad padne kiša, šahtovi nit vire nit su udubljeni a nedaj Bože da propadaju.. Novootvoreno raskrižje je živi primjer, a kod nas u kvartu su sve ponovoasfaltirane ulice koma. Nakon uvađanja komunalija, čekali smo 7 godina da nas vrate u prvobitno stanje. A sad kad padne mala kišica vozači nemogu proć a da ne zašpricaju pješake, šahtovi se trgaju i propadaju, a povremeno se cesta i urušava. E da oće Bandić proć pješke Kajzericom od željezničkog mosta Bencekovićevom do Antalove i dalje do Bundeka.. Trebali bi napravit Bencekovićevu jednosmjeronm ko kak je bila kad se delal rotor, jednu voznu traku pretvorit u biciklističku stazu. A ne da se na par suženja bojimo hodat, jer nema nogostupa nego se mora ić po cesti. A kaj je tu je. Bitno da 'nam je grad asfaltiral ceste', a to kaj su te ceste prije bile asfaltirane i kaj smo kad svakog priključka plačali i vraćanje u prvobitno stanje... U tramvaju, prilazi jedan muškarac drugome i kaže mu: - Jeb'o sam ti ženu, - te produži. Sutradan isto. Kada se to dogodilo i treći dan, muškarac došavši na posao, nazove ženu i ispriča joj uzbuđenim glasom, što mu se već više dana događa u tramvaju. - Ma pusti idiota, nemoj se dati isprovocirati, najpametnije ga je ignorirati, pa će prestati. Sutradan opet u tramvaju, prilazi frajer, i kaže: - Tužibabo jedna!!! - Dragi, bi li volio da sam ti vjerna kao pas? - Da, draga. - E, onda mi kupi ogrlicu. |
Kad sam se odštekal sa neta, pročital sam ono kaj sam skinul i smrznul sam se. Volim razne vrste muzike a i glazbe ali ponajviše volim gitare. Volim rock, metal, punk... I većini pjesama ni neznam (sve) riječi, melodija mi se sviđa i to je to. Mada ima metalnih i ostalih grupa koje su 's druge strane pameti' oliti izruguju se Bogu, toga sam se klonil. Odnosno to sam mislil. A kad ono – izgleda da je većina pjesama koje volim slušat nastala pod utjecajem mraka. Koji bed. Mislim, čital sam da je neki poznati pjevač (ne znam jel iz Floyda ili Zeppelina ili nekaj treće) rekel da su im najjače pjesme nastale pod utjecajem droga. I svi su se 60ih i 70ih drogirali, svi su orgijali, a to se nastavilo i u 80im i 90im i to me nije diralo. A ovo – da su te pjesme full crne i na kraju i antiljudske – me plaši. Mislim, gušt mi ih je slušat a ak bum ih slušal... Sam mogu reć da ova civilizacija ubrzano ide kraju, od iscrpljivanja prirode i poigravanja genima do totalnog ismijavanja ljudskosti i života. A najgore je kaj se moralne granice pomiču i nama je normalno nekaj kaj našim djedovima nije bilo. Ne velim da treba bit zatucana konzerva al prebrz 'napredak' nije niš bolji od zatucanih primitivaca. Nije mi lakše kad sam ove misli uobličil, al kaj da delam.. Ovo je samo komentar na xavadrin blog a tu bum probal det link: xavadre Ak ide – dobro. A ak nema linka onda sam papak kojem ne ide od ikonice i miša ni link metnut.. Tema mi je sumorna pa zato nekaj veselo za kraj: Stvori Bog ženu. Tada se obrati kiparu, slikaru i arhitektu za mišljenje. Kipar: Lijepa je, ali možda bi mogla biti malo više zaobljena u bokovima i grudima. Slikar: Lijepa je, ali mislim da bi bila ljepša da je malo rumenija u obrazima! Arhitekt: Pa što je ovo!?! To nije po propisima - prostor za igru je tik do sanitarnog čvora!!! Tražila tajnica od direktora da joj posudi 100 eura, pa mu reče: - Vratit ću vam kad budete mogli. |
Glede obnovljenog raskrižja oliti raskršća kod Branimirovog placa – sve 5. Malo mi je čudno vidit da se ravno može sa dve strane stupa nadvožnjaka (prema Kvatriću) al dobro zgleda. Lijepo je kaj se grad sređuje i obnavlja. Jedino kaj ne kužim našeg gradonačelnika koji glumi kaj ja znam kaj. Ode na raskopano gradilište i objavi da buju radovi gotovi dva-tri tjedna prije roka. A onda nek se firme i šljakeri ubiju od posla da to i bude jer drugi put nebi dobili posel. A ak bu nekaj sfušano?? Pa nemre se nekaj ubrzat kaj je nemoguče. To ko kad su prije godinu-dve asfaltirali nedovršene dionice autoputa a beton se još nije stisnul. Nema koristi od toga, samo ima popravljanja.. Al bitno je da se nekaj otvara pa još k tome prije roka. Glede roka, mislim da mi je stara rekla da je danas Sv. Rok pa: Došao ex Papa drugi put u Hrvatsku i Franjo ga dočekuje riječima: „Sveti Oče dobro nam došao i sretan ti imandan!“. Veli njemu Papa: „Pa danas nije ni Ivan ni Pavao!“ a Franjo odgovori: „Al je drugi..“ Opaska: to je bilo 02.10. a i pozdravni govor je bil malo duži :) Ulazi Haso u kafanu: -Pet ljutih! Konobar donese i on trzne nabrzinu. -Daj četiri ljute! Konobar donese i on popije. -Daj tri ljute! Opet popije i kaže: -Uh, što manje pijem, više sam pijan! |
Gledal sam kornjaču odozdola i ima simetrične šare al više je žuta nego šarena. Zaboravil sam kaj to znači al mislim da je žensko. A ima muško ime. Mislim, ne zovemo ju baš tak da i nema veze. Napokon je u Zagrebu prošla jesen i laganini je proljeće. Jer ove atmosferske prilike se ne mogu nazvat ljetom. Ko zna dal buju se u budućnosti zvala godišnja doba ko i sad, odnosno dal će opće biti 4 godišnja doba. Il samo dva sa podvarijacijama. Ko živ do tad, a zgleda da je to i politika zagađivača. Briga ih za djecu svoje djece. I za sve osim profita. Ko da će lovu nosit sa sobom kad im dođe vrijeme. Na Gajinom blogu sam skužil da sam ja 'b' vrsta ljudi a to je pomalo licemjerna grupa. Al realno gledajuči – to je to. Jer mislim da su ljudi svejedi i da moraju jesti i meso. Stoga trebaju i živine kojima buju se hranili. Al istina je i to da se prežderavamo i jedemo previše i bez mjere. Nekad su kolači i slastice bile samo u posebnim prilikama a danas stalno. Pečenja su bila nedjeljom il praznikom a danas... Da ne velim grickalice i slično. Nema više praznika i blagdana, žderemo sve i stalno. I mislimo da se to može promjeniti dijetama. A jedino je riješenje umjerenost (koju ja nemam). Piramida prehrane rulz, al je se malo ko pridržava. Vicevi nemaju veze sa temom, neda mi se tražit ima li kaj prigodno pa: Kaže Haso Fati: - Hajde zadat ću ti jednu zagonetku, pa ako pogodiš, vodit ćemo ljubav, a ako ne pogodiš, vodit ćemo psa. - Hajd', kaže Fata. - Što je to: crno je, ima četiri noge i rep, lovi miševe i vrapce, mijauče i pije mlijeko? - pita Haso. - To je krokodil, kaže Fata. - Pa ti Fato uvijek pogodiš! -Čujem, Mujo, da si se zaručio ? -Jesam. -A oprosti što ću te pitati: Je li ti zaručnica nevina? -A što ja znam: pola sela kaže da je, a druga polovica da nije. |
Dakle, nisam baš signul na net zbog obaveza pa da nadoknadim. U gradu je gužva. Svi nekam idu a pol cesti i mostova je zatvoreno tak da su svugdi gužve. A vrijeme je jesensko. Ziher bu u listopadu ljetno vrijeme. Ma nema veze, glavno da svjetska industrija napreduje. Kad potroše sve resurse onda opet malo kolonijalizma dok ne iscjede zadnju kap života i energije a onda space shutlle-ovima u svemir. Ionak se nebumo/nebuju imali di vraćat pa buju i oni dobri za put u svemir. E, to mi je dobar film. A i onaj kad glume da su se spustili na Mars pa nekaj zašteka pa astronauti šatro poginu pa se njih par kroz pustinju pokušava vratit doma.. Glede pesa, još je zbunjola na fučkanje al pomalo dolazi kad ju zovemo. Manje kaka (hehe) po kući a uspije izdurat i da ne piški. Imali smo nekih problemčića koji su riješeni (preko 400 kn – nije da zbrajam) i mislim da napredujemo. A jedan trošak kojeg nebumo imali su frolike. Imamo valjda jedinog psa koji NE voli frolike. Ostala mi je jedna vrečica od bivšeg pesa i ponekad joj damo malo. Malo ju lizne i – ništa, osim ak je baš gladna a i to nakon pol sata. Nemrem bilivit. Svi ostali psi se za frolike okreču naglavačke, hodaju na prednjim capama i pjevaju prigodne pjesme. Ona ne. I za kraj, cuker: Jednog dana na jednoj velikoj farmi konj je upao u živo blato, i nikako se nije mogao izvući. Vidio je koku i rekao joj da brzo zove farmera u pomoć. Koka je otišla, ali pošto nije pronašla farmera, sjedne u mercedes, doveze ga do močvare, zaveže konopac za branik, baci laso konju i tako ga spasi. Nekoliko dana kasnije, koka je upala u blato i nikako da se isčupa. Kad ugleda konja, reče mu: "Idi brzo po mercedes, propadoh." Konj joj reče: "Nemamo vremena za to, nego ću se ja propeti preko bare, a ti se uhvati za moj k....!" Koka to i uradi, i bi spašena. Pouka: AKO TI JE K.... K'O U KONJA, NE TREBA TI MERCEDES DA POKUPIŠ KOKE! Dolazi mali Ivica od psihologa kući i nađe mamu kako tati puši....: "Pizda vam materina, a mene šaljete psihologu, jer cuclam palac!" |
Sa malim zakašnjenjem: Hvala svim braniteljima, gdje god bili.. Nije im bilo lako vratiti se u normalu koju su političari preokrenuli tako kaj su pokrali ono za kaj su generacije radnika izdvajali. Samo jedan primjer političarske nebrige za realnost je bolnica na kraju grada. I dok si oni ne žele smanjiti plaće ni malo, dok se kupuju novi službeni auti, dok jedan dan u nekoj službi znači enormne mirovine, dotle propada industrija (npr. Sljeme), nedovršene bolnice(npr. Blato a ko zna kaj bu s Rebrom) i umirovljeni šljakeri. Ma propada sve, Titanik tone a orkestar svira i svira. A oni za koje svira brinu samo o foteljama.. Hm, di sam došel od čestitke. Znam da nije sve crno, ni bijeli već je sivo samo mi se ćini da je ova nijansa sive pretamna. Jučer smo sa pesekicom bili na malom izletu. Dobro se ponašala i u Pet centru i na šetnji prema Kraljičinom zdencu. Ne, nismo bili na izletu u Pet centar, a i nismo išli do Kraljičinog zdenca. Malo smo ju testirali kak bu se ponašala u šumi. Kaj se tiće nužde, šetamo ju preko nekoliko puta dnevno. Prije par dana nije ni znala da ju šetamo obavljanja nužde van dnevnog boravka al mi zgleda da kuži kaj joj je za delat. Puno je manje uznevjerena i počela se igrat i s nama i sa igračkama. Naviknula se na nas, i mi na nju. Čak i mačku ne smeta preveč. S obzirom da ak je doma po noći spava u našoj sobi nije ni čudo. Jer ak su skup po noći, ne spava niko. Ni mačak a bome ni mi.. Putovala plavuša avionom u New York. Imala je kartu za drugi razred, ali je sjela u prvi. Dođe stjuardesa i kaže joj da se mora prebaciti iz prvog razreda u drugi. Ali ona odbije: -"Ne, meni je ovdje dobro." Dođe kopilot i ponovi joj isto. -"Ne, ne, meni se ovdje sviđa." Dođe kapetan i nešto joj šapne u uho. Plavuša se ustane, kaže: -"Pa što mi to niste odmah rekli, i ode u drugi razred." Pitaju kapetana: -"Što ste joj rekli?" -"Da prvi razred ne ide za New York." Pita devin klinac mamu devu: - Mama, a zašto mi imamo dvije grbe? - Pa, sine, to ti je zato kad hodamo pustinjom da ne budemo žedni! - Tako... hvala mamice. I šuti mali devac 5 minuta pa opet pita mamu: - Mama, a zašto mi imamo duge trepavice? - To ti je, sine, zato da nas, kad hodamo pustinjom i kada puše vjetar, zaštiti od toga da nam pijesak ne ulazi u oči. - Ah, tako... hvala mamice. I mali zašuti pet minuta, pa će opet: - Mamice, a zašto mi imamo papke na nogama? - To je zato da ne propadnemo u pijesak kad hodamo pješčanom pustinjom! - Aha, dakle tako... hvala mamice. I malac ušuti i zamisli se duboko. Nakon pet minuta evo njega opet: - Dobro mama, sve je točno što ti kažeš, ali koju onda pizdu materinu mi radimo u zoološkom vrtu? P.S. taman sam bacal komentare i htel sam objavit post a ono kuršlus. Stoga žvakice sva najbolje, Rudarka pa kaj to meso ni bilo već skuhano u autu hehe, Neno svi mislimo isto osim političara. Xavadre svi muški su svinje, al da bi mogel vidit ženu s drugim... Zato kad mi nekaj padne na pamet sam pomislim kak bi meni bilo i niš ne pokušavam. A i nisam baš prelijep hehe. Još sam nekom htel nejak napisat al... |
Jako je uplašena. Malo po malo se oslobađa, ali je preplašena.. Prejako. Jako polako se privikava na nas. I život van boksa. Jučer se malo oslobodila, čak se privikava na maženje. Najviše se priviknula na to da jede mačkovu hranu. Svoju suhu hranu neće jest al mačkovu hoće. A najgore je kaj ne obavi sve dok ju šetamo, nego u sobi. To bumo morali riješiti što prije. Kad je jučer napravila hrpicu u dnevnom boravku, veli zakonita da je mačak mjaukajući došel u spavaću sobu. Valjda se uplašil da bumo njega optužili hehe. Uglavnom, napokon smo ju i čuli da laje, tak da napredujemo. Polako. Ajd, čitam ose. Zapravo čital bum vas kasnije, sad da vas skinem i u šetnju.. Pitaju Muju da li bi spavao sa medvjedom za 100 DEM. Mujo će na to: - Bih, da imam para. Stoje životinje u redu ujutro pred pekarom. Dolazi zeko i gura se: - "PUSTITE ME DA PROĐEM." A medo ga udari šakom i kaže: - "STANI ZEKO U RED" Ustaje zec opet: - "MA PUSTITE ME DA PROĐEM." Međutim medo ga opet odalami. Zec uporan po treći put ustaje i kaže: - "BJEŽITE DA PROĐEM." Medo već nanerviran izudara zeku i kad je zeku krv oblila, onako krvav ustaje i kaže: - "JEBEM VAM SVE, NEĆU VAM SAD NI OTVORITI PEKARNICU." Sjedi zeko u šumi i nešto piše. Nailazi lisica i pita: - "Čuj zeko, ma što to pišeš?" - "Pišem doktorsku dizertaciju", odgovori zeko. - "E kako si ti pametan, a koja je tema tvoje dizertacije", upita lija. - "Kako oderati lisicu", odgovori zeko mrtav hladan. - "Ma kako se samo usuđuješ", kaže lija te zgrabi zeku i odvuče ga u grmlje. Iz grmlja se začuju urlici , izađe zeko vani i nastavi pisati. Naiđe vuk i upita ga: - "Ej zeko, a što to pišeš?" - "Pišem doktorsku dizertaciju", odgovori zeko. - "Bravo zeko, a koja je tema tvoje dizertacije", upita vuk. - "Kako oderati vuka", odgovori zeko. - "Ma kako se samo usuđujes", reče vuk i odvuče zeku u grmlje gdje se opet začuju urlici. Nakon nekog vremena izađe zeko iz grmlja, a iza njega veliki medo koji mu govori: - "A jesi'l vidio zeko, nije bitna tema dizertacije, bitno je ko ti je mentor!" Fala objavljivačima viceva.. |