Slušam U2 i razmišljam kak mi je dobro, relativno smo zdravi, plaću dobivamo na vrijeme i tak to. I skužim kak sam licemjeran u x stvari jer ne pokušavam promijeniti ono kaj ne valja a ja znam da ne valja. Nego sam pomiren s tim. Mali miljon stvari bi se mogle promijeniti da svako da mrvicu sebe, energije ili novaca. Al treba krenut i reč: „ajmo promjene“. I svaka čast Bono-u jer se bori za siromašne, a to nije lako jer sit gladnom ne vjeruje. Najočitiji primjer su naši tzv. magnati po novohrvatskom zvani tajkuni koji gomilaju lovu stečemu ko zna kak (navodno ima i poštenih) a dobar dio ljudi u hrvatskoj preživljava a ne živi. A da ne velim da živimo bolje od nekih azijata ili afrikanaca i da nas boli jel oni tamo imaju pitke vode i hrane i u kakvom režimu žive.
Najgore mi je kad vidim nekog zaista dobrog a ja prvo pomislim kak je taj serator ili se pretvara da je dobar. Jer u ovo vrijeme dobri ljudi ne prolaze baš najbolje. I najgore je kaj je zlo ucelofanirano, slatkoriječivo i lako se prodaje i u gužvi nemorala i iskvarenosti pomišljamo da dobrote i nema ili je lažna. A ima je, samo je treba pronač. I treba snać snage za odbacit zlo. Jer kroz generacije se granice prihvatljivog pomiču, a ono kaj je nekad bilo zlo danas više nije. Istina je da su neke stvari bile lažno prikazivane zlima ali je isto tako istina da se danas loše stvari uvaljuju pod dobre. A toga ima sve više. Naprimjer zbog profita je iscrpljuje zemlja i prirodna blaga i genetski se manipulira stanicama i prekraja se krajobraz. A kad se zemlja iscjedi onda će oni koji su najzaslužniji za uništenje planete sva svoja blaga, svu lovu i zlato, moć bacit umirući gladni ko i ostali. Ili će si dokupit život na zemlji a možda će i otić na neki novi planet da ga unište.
Ja ne vidim da na zemlji ima sile koja bi mogla usmjerit razvoj naše civilizacije u smjeru koji će održat život. Jer kad ljudska rasa izumre ostat će samo štakori, žohari i bakterije.
Da ne završim tak crno pošalica, a drugi put obečajem vedrije raspoloženje:
Jedne večeri čovjek uđe u restoran i zatraži pivo.
- Nema problema gospodine. To će vas koštati 1 kunu.
- Jednu kunu! Jeste li sigurni?
- Jesam
- Mogu li dobiti sočni odrezak, s krumpirima, graškom i salatom?
- Naravno gospodine, ali to će vaš koštati malo više.
- A koliko?
- Četiri kune.
- Četiri kune? Pa, gdje je vlasnik ovog restorana?
- Gore, s mojom ženom - odgovori mu konobar.
- A što radi gore s tvojom ženom?
- Isto što je radim njegovom poslu!!
Mlada Amerikanka u turističkom obilasku Pariza, vidi pred jednom javnom kućom veliki red žena. Priđe željna uzbuđenja i doživljaja, te upita jednu mladu ženu što se tu čeka.
- Vrhunski seks sa Jean-Pierom.
- Pa što to Jean-Pier radi posebno, da toliko žena čeka u redu.
- Oh, on je fenomenalan, liže pupak.
- I zbog lizanja pupka tolike žene stoje u red? Pa u čemu je atrakcija, to se može sa svakim doživjeti i bez da se plati.
- Da, da, ali on liže pupak sa unutarnje strane.
P.S. spekel sam ćevape na električnom roštilju, i lepinje zapekel i narezala je luka i paradajza i nakrkali smo se da jedva dišemo i bolje sam volje. Zgleda da mi je trebalo malo ulja iz somuna :)
Post je objavljen 23.08.2005. u 21:30 sati.