Moja zelena škrinjica

teško izdrživo, ali sloboda daje izbor, a rane u slobodi nosiš kao medalje i osmjehuješ se dok ih zadobivaš, bez obzira na to što taj osmjeh ponekad prekrivaju suze" ...

Voljela bi da sutra nemam izbor. Da moram i mogu prihvatiti tuđi izbor.
Tuđi izbor donosi mi mir.
Moj izbor donosi možda mir, možda patnju.
U tuđem izboru i miru, možda je upakirana laž.
U mom izboru, istina je ta koja će donijeti mir ili patnju.
Pokušavam postaviti formulu, plus, minus, jednako... Nikako mi ne uspijeva. Zašto?
Dvoje nas je koji želimo isto, nula nas ne zadovoljava, minus neprihvatljiva opcija, a samo jedan može biti u plusu...
Možda bi mi bilo lakše kada bi, bar za početak, mogla sebe uvjeriti da je i u životu moguće odobriti si "dozvoljeni minus"...ili prestanem cendrati zbog dobivenih rana ili... jednostavno slobodno izaberem uzeti slobodan dan od izabiranja...