petak, 07.05.2010.
-Pa...za početak, otvori vrata.-, nasmijao se u slušalicu.
-Ha? O čemu ti?- rekla sam, a on je poklopio. Ipak sam produžila do vrata i otvorila ih. Imala sam što i vidjeti! Tom je stajao pred vratima. Samo se nasmješio i digao obrve i brzo ih spustio te me zgrabio desnom rukom za vrat i primakao mi se. Pogurao me do kraja u sobu, ušao i drugom rukom zatvorio vrata.
-E, to sam čekao.-, nasmijao se i naslonio me na zid pored vrata.
-Mhm...Odkud ti?- pitala sam dok me napadao poljupcima.
-Svratio.-, kratko je odgovorio i spustio se na moj vrat. Primio me za ruke i podignuo u zrak, a ja sam se nogama primila za njegove bokove. Ovo je već postala naša rutina.
-Pakiraš?- bacio je pogled na kovčege na krevetu.
-Da. Idem doma. Mhm, to je dobro...-, nasmješila sam se dok se on zabavljao mojim vratom. Osjećala sam metalne dijelove njegovog sata na svojoj koži.
-Oh, ne, ne ideš.-, zgrabio me i prenio do kreveta gurnuvši kovčeg na pod. Sjeo je i posjeo me u svoje krilo. Kleknula sam na krevet i primila ga za glavu.
-Moram. Tebe nitko ništa ne pita.-, brzinski sam rekla i sjela mu u krilo.
-A jel? Ja se bunim.-, odvratio je. Odmahnula sam glavom i pomilovala ga po obrazu te jednom poljubila u vrat. Nasmješio se i zatvorio oči. Poljubila sam ga u obraz i počela polako kliziti sve do usana. Počeli smo sve više usporavati i ovo se uskoro pretvorilo u nekakav romantičan trenutak. Nježno me držao za leđa i polako svojim jezikom dodirivao moj. Potpuno smo se prepustili i zaboravili na sve oko sebe. Zatim je netko pokucao na vrata. Odmah smo se trzli. Digla sam se iz njegovog krila.
-DA?- viknula sam prema vratima.
-Tams, Tay je, ostavio sam kapu.-, TAYLOR? Ajme, neee! Tomu sam rukom pokazala da se sakrije, a on je otišao do ormara.
-Ne. Kupaona!- pokazala sam rukom prema tamo šapćući.
-Evo, samo tren!- viknula sam prema vratima. Tom je nestao iza vrata kupaone, a ja krenula prema vratima sobe. Otvorila sam ih.
-Oho, izgledaš bolje!- rekao mi je i ušao u sobu. Totalno sam zaboravila da bih trebala biti bolesna!
-Uhm...da, ovaj...jaa...popila sam aspirin.-, nasmješila sam se i pošla za njim. Uzeo je kapu sa kreveta.
-Znaš, ova kapa je čista slučajnost. Barem sam imao izliku da se vratim.-, nasmješio se i prišao mi. Stavio je ruku između mog vrata i uha te se nasmješio najslađim osmijehom ikad. Zatim je polako spustio glavu do moje i dotakao čelom moje čelo. Zatvorila sam oči. Osjetila sam kako se sve više približavao i na kraju je pritisnuo svoje usne na moje. Poljubio me tako slatko i nježno. Zagrlila sam ga, i on je mene. Ostali smo par minuta u istom položaju. Zatim se odvojio od mene.
-Pakiraš se, moraš ići. Nazvat ću te kad sletiš.-, namignuo mi je i još jednom me zagrlio.
-O-ok. A ja...ja ću ti se javiti!- tako tupavo odgovorih. Nasmijao se. Zatim smo otišli do vrata. Otvorila sam ih.
-Eto. Vidimo se.-, sramežljivo mi je mahnuo.
-Da, vidimo se.-, jednako sramežljivo sam se osmjehnula i ispratila ga. Zatvorila sam vrata. Zatim sam se sjetila Toma u kupaoni. Otišla sam do kupaonskih vrata i otvorila ih.
-Zrak je čist.-, rekla sam i vratila se pakiranju kovčega.
-Znaš...-, počeo je i približio mi se, -Svaka vrata imaju sitni otvor koji se zove ključanica.-, rekao je prilično ozbiljno.
-Ne bi vjerovao, ali znam.-, pogledala sam ga.
-Aha, lijepo pa znaš. A znaš li da se kroz to može gledati?- postavio je pitanje još ozbiljnije.
-Da, poznata mi je i ta činjenica.-, nasmješila sam se pokušavajući ispasti duhovito kako bih i njega nasmijala, ali nije uspjelo.
-Dobro, samo pitam.-, prilično uvrijeđeno se okrenuo do prozora. Prišla sam mu s leđa i zagrlila ga. Uvukla sam svoje ruke kroz njegove i zaključala ih oko njegovog trbuha. Samo se nasmješio i položio svoje na moje. Naslonila sam glavu na njegova leđa. Okrenuo se i zagrlio me. Naslonila sam glavu na njegova prsa i nasmješila se.
-A tko je taj peder?- pitao me odjednom.
-Moj budući dečko, ako Bog da.-, nasmješila sam se.
-MOLIM?- pogledao me zbunjeno.
-Pa nisi valjda mislio da bi između tebe i mene nešto moglo biti!- nasmijala sam se i odvojila od njega.
-Nisam, ali to je čudno. Sa mnom si, a želiš biti s njim. Mislim, nisi sa mnom teoretski, već samo fizički...al opet. Što ako frajer sazna?- pogladio me po glavi.
-Ti zato ne brini, nije to tvoja briga.-, odvratila sam mirno.
-Dobro, ja ti samo kažem, jer znam kako gadno to zna biti.-, nasmješio se.
-Ništa ne brini, sve ja imam pod kontrolom.-, rekla sam, a znam da ništa nije kako treba biti.
