ponedjeljak, 03.05.2010.
-Ma ne, ma ne, pa ne moš mi sad to radit!- primila sam se za glavu, viknula i lupila nogom o pod. Obišla sam cijelo parkiralište ponovno, a auta nigdje nije bilo. Vratila sam se na recepciju kako bih ostavila opis automobila i svoj broj. U slučaju da ga nađu neka me nazovu.
-Da, Renault Megane metalik boje. Karavan.-, dala sam čak i broj registracije.
-Hej.-, netko me zašlatao. Poskočila sam. Nasmijao se i stao pored mene.
-Problemi?- pogledao je prvo u mene, a zatim u recepcionara.
-Gospođici je, čini se, ukraden auto.-, ovaj je odvratio češkajući se po kosi.
-Oho. Lijepo. Gdje je nestalo hotelsko osiguranje?- činio se uzrujanim.
-Ne znam...-, uplašeno je odvratio recepcionar.
-Ne znate. Krasno. Ima li nešto što možda ZNATE?- povisio je ton.
-Dobro je, nema veze.-, pogledala sam ga.
-Kako nema veze, pa ukrali su ti auto, šta pričaš ti?- istim se tonom obratio i meni.
-E, neš se na mene derat, nađi nekog drugog.-, odvratila sam mu.
-Ne derem se.-, smirio se, -Jesi dala broj?- pogledao me.
-Ne, u slobodno vrijeme sam također i idiot, a ne samo "dobra", kako ti kažeš.-, sarkastično sam se nalaktila, a recepcionar samo nakašljao.
-Dobro, idiote. Mi "prosječni", po tvom, jel, to ne znamo.-, pogledao me sjevnih očiju.
-U redu, prijavit ćemo slučaj, vaša cijenjena imena?- pitao nas je ovaj. Da, bili smo zamaskirani, nitko živ nas ne bi mogao prepoznati, čak niti naši fanovi. Mi smo se nastavili gledati, oboje s određenom dozom mržnje.
-Pišete?- Tom je pitao gledajući u mene.
-Da.-, odvratio je ovaj i zgrabio olovku.
-Melissa Moreno. S dva "S".-, rekao je idalje me gledajući.
-Aham, Aham.-, ovaj je odvratio i pogledao prema meni.
-Pišete?- ni u jednom trenutku nisam maknula pogled s Toma.
-Da.-, i dalje me gledao. Nasmješila sam se zadovoljno, to je Tomu davalo do znanja da sam smislila nešto opako. Podigao je obrve i brzo ih spustio te se nasmješio.
-Cristiano Villa. To je sa "C" bez "H".-, zadovoljno sam nagnula glavu u lijevo i nasmijala se, a on me uvrijeđeno pogledao i počeo lagano odmahivati glavom kroz smiješak.
-Zapisao. Da, ovaj, uhm...dođite nam opet?- sav se zbunio recepcionar.
-Da, pa da mi ukradu i prtljagu.-, ostavio je ključ na recepciji.
-Gospodine, ja vas uvjeravam...-, počeo je recepcionar uzimajući ključ.
-Da, da, da. Samo vi uvjeravajte nekog tko će u to povjerovat. Nazovite ju kad nađete auto. AKO nađete auto jer, čini mi se, niste sposobni za takvo što. Idemo.-, obratio mi se i obgrlio me preko ramena. Izašli smo iz hotela, a on je krenuo prema svom autu ZAJEDNO samnom.
-Što radiš?- nasmijala sam se.
-Vozim te u hotel. I ne prihvaćam ne kao odgovor jer te nisam ni pitao.-, približio je lice mom i očešao se nosom o moj.
-A jel? Od kad si ti to tako dobar?- provukla sam ruku iza njegovih leđa.
-Pa ti me poznaješ tek dva dana. Ne znaš ti kakav sam ja.-, nasmješio se i stavio cvike na oči iako je nebo bilo oblačno.
-Znam.-, odvratila sam. Čudno me pogledao.
-Znam kakav si. Prosječan.-, nasmijala sam se i pokleknula kako sam to uvijek činila.
-Ajde, idiote. Sjedaj na prednje sjedalo.-, nasmješio se i izvadio ključeve iz džepa. Otključao je auto i ja sam sjela na prednje sjedalo. Zatim je i on ušao.
-Ok, koliko je cura sjedilo tu do sad?- zavezala sam se.
-Hm...ne baš puno. Dvije, ja mislim. Ako računamo i tebe.-, pogladio me po kosi.
-De, ne diraj mi kosu.-, nasmijala sam se. Napravio je neku pseću facu i ubrzano trepnuo nekoliko puta. Približila sam glavu njegovoj i izbeljila mu se. Zatim je on poludio i rukama mi zamrsio svu kosu. Vrisnula sam, a on se nasmijao.
-Daj pogledaaaaaaj!- otezala sam dok sam se gledala u suvozačevo ogledalo, -Vidi što si napraviooooo!- pogledala sam ga.
-A što sam napravio?- nasmijao se.
-Pokvario si mi takozvanu frizuru.-, odvezala sam se, nagnula prema naprijed i spustila glavu te otresla par puta, a zatim vratila u sjedeći položaj.
-Eto. Bolje je sad.-, nasmijala sam se, a on me gledao kao da nisam baš čista.
-Dobro. Ok. Da, dobro si ti. Sasvim...dobro.-, odmahnuo je glavom i pokrenuo motor.
-Jesam.-, nakesila sam se i zavezala. Nasmješio se i približio mi se. Naslonila sam glavu na naslon, a on je svoju okrenuo prema mojoj i poljubio me. Uzvratila sam. Zatim se odmaknuo i zadovoljno nasmješio. Izašao je van s parkirnog mjesta u rikverc i izašao na autocestu.
-U kojem si hotelu?- pitao je odjednom.
-Ha?- zbunjeno sam se okrenula prema njemu.
-Hotel. U kojem si hotelu?- ponovio mi je kao da sam glupa.
-Nisam retard, ne moraš tim tonom.-, okrenula sam očima.
-Ne znam ja, ne poznajem te.-, slegnuo je ramenima.
-Joj, da. Umalo zaboravih. Ti si prosjek.-, nasmijala sam se.
-Da. A opet...vozim se s idiotom.-, potapšao me po koljenu.
-A tko ti kriv?- pogledala sam kroz prozor.
-HOTEL! ALO!- nasmijao se.
-AHA!- odvratila sam, -Ma Regent.-, nasmijala sam se.
-Aha. Bit ćemo tamo za par minuta. Pogledala sam na sat. 7:30. Super, još sat vremena prije nego što Tay dođe. Par minuta je prošlo brzo i dovezao me pred hotel.
-Ok. Uhm...hvala ti na vožnji.-, nasmješila sam se i odvezala.
-A ne priznam ja to.-, nasmješio se i prišao mi te me ponovno poljubio. Stavio je jednu ruku na moje koljeno i počeo blago masirati i micati ruku sve višlje i višlje. Istu je stvar činio i s jezikom. Kad je došao onoliko blizu koliko sam spremna dopustiti stavila sam svoju ruku na njegovu i prebacila obje na njegovu nogu. Sada sam ja počela pomicati ruku sve više prema gore. Počeo je mumljati i teže disati. Zatim sam prestala sa svime i maknula ruku s njegove noge. Vratila sam se na suvozačevo sjedalo jer sam ga u međuvremenu pogurala na vozačevo.
-Hvala...na vožnji, jel.-, namignula sam mu i otvorila vrata.
-Već si drugi put to napravila.-, izgledao je kao da sam ga upravo silovala i zatim pustila da se jada sam nad sobom.
-Što to?- izašla sam van i naslonila se na još otvorena vrata.
-Napalila si me i onda si se makla. Moraš prestat s tim, meni prijeti živčani slom.-, ozbiljno je rekao.
-Vidimo se.-, hladno sam rekla i zatvorila vrata. Kad sam se okrenula čula sam kako se odvezao. Ušla sam u hotel, a zatim i u lift. Smješkala sam se zadovoljna ishodom cijele situacije. Vrata lifta su se otvorila. Začula sam Taylorov glas. Ne!
