Slomljena Srca

Ćavrljanje je lijepo, ali onda kad ste raspoloženi za njega i kad imate vremena za to. Ono što može biti problem je objasniti nekim ljudima da u određenom trenutku stvarno nemate vremena za ćavrljanje, ili da jednostavno niste raspoloženi za to.

Svatko se bar jednom našao u položaju da brbljivi susjed s kojim se slučajno sreo, baš hoće popričati (i ne prestaje s pričom niti vas pušta da odete), ili ima prijatelje, poznanike, rođake, koga god, koji zovu u nezgodno vrijeme i baš bi malo popričali (nije ništa hitno, nije nikakva kriza ni problem, dosadno im pa bi razgovarali), ili im navrate ljudi u kuću pa nikako da odu, lijepo im je i priča im se, ili je neki kolega u nekom trenu besposlen pa brblja li ga brblja... A vi nemate vremena za to, ili vam nije do priče, ili vam se s tom osobom ne priča - ali vam se nikako ne uspijeva izvući. Što tada?

Ovisi od situacije. Ako se radi o telefonskom razgovoru, to se još i najlakše rješava - kažete da žurite, ili da će vam nešto pobjeći. U slučaju da je sugovornik baš uporan, uvijek možete "slučajno" prekinuti vezu - i nakon toga se neko vrijeme ne javljati na telefon. Možda i nije baš naj-bonton varijanta, ali nekim ljudima kao da je stvarno nemoguće objasniti da stvarno nemate vremena za njih.

Razgovore po hodnicima zgrade i slično također nije baš preteško prekinuti, ako imate na umu da nije nikakva sramota reći da žurite i da stvarno sad ne možete pričati (mnogi kao da se srame tako postupiti). Malo tko će vas baš fizički pokušati zadržati, a ako to i učini, tad nije nepristojno, ako postane jedini izlaz, da ga/je odgurnete i nastavite svojim putem (imate puno pravo braniti se ako netko fizički nasrne na vas, a ukoliko vas silom zadržavaju onda kad želite otići, to je fizički napad).

Netko je u vašoj kući i ne želi otići? Za početak, dobro je i ne otvarati vrata onima koji dođu bez najave, osim ako ste baš raspoloženi za njihovo društvo. Ako se razgovor otegne, možete se ispričati i reći da stvarno imate posla i nemate vremena za goste; u najtežim slučajevima (neće pa neće otići, iako ste im više puta ponovili da imate stvari koje morate obaviti sada), nije zabranjeno čak ni izbaciti goste.

Brbljiv i besposlen kolega na poslu, koji ne reagira na vaše suptilnije pokušaje okončanja razgovora? Recite mu: "Oprosti, ali stvarno moram ovo uraditi", i uposlite se zadacima zbog kojih vas i plaćaju da dolazite na posao. Daljnje pokušaje razgovora slobodno ignorirajte.

Ovaj tekst može se činiti kao vrlo grub, i kao da predlaže neke stvari koje su jednostavno nepristojne. Točno je da vam ne predlažem nježnost - ali su situacije koje opisujemo one u kojima se na vas nasrće i u kojima vam ljudi koji imaju više slobodnog vremena od vas na, u biti, vrlo agresivan način ne dopuštaju da se bavite onim čime u tom trenutku morate ili se želite baviti. Neki od njih, bez sumnje, imaju svojih problema i zato tako postupaju, ali to im ne daje za pravo da vas prisiljavaju da ih slušate i slušate i slušate, dok vas čekaju obveze koje sebi ne možete dopustiti odložiti, ili dok vam je potreban odmor. Ono što predlažem je samoobrana, ništa više - i to da se ne sramite braniti, jer u tome nikakve sramote nema.

_Josip_