Druzba Pere Kvrzice u Islingtonu
"I Brus ce ic sa nama krkat", rekla je. Auuuuu, pomislih, sto ce se usrecit!! K tome ce jos siguro opet sutit ko zaliveni filodendron. Ali ajde, neka je Brusa, neka je muskaraca, neka. Na ulazu mi se nesto izsegacila dreknuvsi "LOZINKA!, sto me malko zbuni, pa se saberoh: "Kakva lozinka, mrs tamo, otvaraj!" Sve je to divno i bajno, ali kad se zna da gejpedera u dvorima bit vise nece, dzaba onda jos u zadnjoj sekundi ic pljunut u dlan i ravnat kosu: nek se sepiri, nek bude ko da me grom upandrljio.
Odmah na pocetku iskocoperise se nerjesiva zackoljica jer smo jedna zakomplicirana druzina: Brus nece u Lolu, ja necu u indijski, Marisi 'oce bilo kud. I onda udri nadmudrivat se. Brus nece ovo, nece ono, ja 'ocu sve osim indijskog, Marisi gubi zivce i salje nas oboje u tunel pakla. Klaparasmo ko pokisle gljive: gledaj ovaj, jel' taj dobar? Neeeee, errrrmmmm, brrrmmm, ne znam. MAJKU VAM VASU, SVE CU VAS POBIT, ODLUCUJTE SE ILI... - vikala je ona.
I stadosmo kod Carluccio's (Antonio Carluccio je ovdasnji opcepoznati i odeblji chichica-strucnjak za talijansko jelo). I ni makac. Marisi se ukopala i ukipila jer joj je prevrilo. ULAZIMO UNUTRA, NIJE ME BRIGA! Brus i ja smo malko zadrhturili nad takovom izjavom militaristicke odlucnosti. Odluka je pala ko zrela smokva: idemo unutra. Neodlucni se odlucise! Aleluja!
Inace, opcepoznato je ovdje da, kad unidjes, da moras cekat konobara/icu da dodje do tebe i odvede te do stola. Ali ne, Brus (koji vec bijase vidno uzjogunjen od puste neodlucnosti) odmah se uskomesase i pocese zanovijetat da sta sad tu stojimo ko kiseli krastavci, da ajmo odma' sjest, sta sad ima da cekamo konobara. Marisine oci skoro ispadose od kolutanja i rucetinom ga pokusasase zasjec da ga zaustavi u namjeri: Alo, Brus, nije ti ovo Brazil. EJ! ALO! BRUS!!! Ali Brus odlucise zadobit selektivnu gluhocu i ne ferma ni minimum posto. Ne znam da li je Marisi htjela i jedan skanicl za nataknit na glavu od srama.
Ali, ko u cudesnim cudesima, dobismo stol bez po' muke i blamaze. Sta ti je Brus, eh! I to u Red Room odjeljku. Red Rum, The Shining i to bijahu mi prve asocijacije i progutah knedlu. Zapravo, ne imadoh vremena za razmisljanje na pretek jerbo me zabavljase ovo dvoje brazilsko-rvackih veseljaka. Brus, vec po tradicionalnom obicaju, prtljase sa solju, drobeci je prstima i jeduci je s vremena na vrijeme. Mislis, neki jelenko ili sta ja znam koji drugi papkar-divljac. Nije bas bio blagoglagoljiv, sve se nesto mrstio, brundao, grintao. Nista novo.
Odlucismo se na SVE (i starter, i glavno jelo i desert - kad je bal, nek je bal!). Stize hrana, mljacka se, proizvode se neartikulirani zvuci odobravanja, a Brus voza svoju lazanju tamo-amo po tanjiru. Ajme, bit ce belaja, mislim u sebi. Marisi ga ignorira, ja ga pokusavam uvest u razgovor sa polovicnim uspjehom. Mos' sarkazam rezat sa kompletom skupih japanskih nozeva bez po' muke. Ali ne dam se ni ja smest, boga mu poljubim!
Nekako razgovor se nameracio na djecu, pa ovo, pa ono, i sad Marisi ponosno izjavljuje da nikad nece mijenjat pelene svom potencijalno buducem drekavcu. "Meni to smrdi. I moj vlastiti mi smrdi. Moram odmah, jos dok su mi gace dolje, povuc vodu i onda jos onako gologuza moram se grcevito ufatim mirisljavog spreja i odmah ga pritisnem." Mislim da se u tom trenutku Brus htio ic krizat/krstit, ali nisam stoposto sigurna.
Mislim da to tek bijase uvertira u ono sto slijedise. Iskobeljasmo se vanka i na putu prekasno ugledasmo razgacane i rastrackane fekalije nepoznatog porijekla (volim urbani London sa pregrstom takovih iznenadjenja!). Zavriskaskmo od pustog uzasa. Brus je malko okrznuo jednu, nas dvije cistim cudom nismo. Lako je nas zabavit, lako.
'Aj dodji na picence, zagugutase njih dvoje. Brus, ko pravi domacin, izreda sta sve ima. Orahovica. Pa neka madjarska rakija, poklon od madjarskog polugejpedera, pa Tia Maria, pa pivo, pa jos neke drangulije. Aj reko', daj pivo, sta sad. Vecer proticase dosta dobro, bolje nego u restoranu. Brus bijase u boljem raspolozenju. Skinuo je i majicu i osto samo golog torza i kraktih hlaca (nakon nekog sumnijvog prepipavanja Marisi me slavodobitno informira da Brus veceras NE nosi gace; erm, malko previse informacija ipak nije dobro). Gledasmo The Swan, emisiju punoj svakojakih redikula koji se podvrgavaju plasticnoj kirurgiji. Meni se dizala kosa na glavi, a Marisi je uzdisala i brundala kako bi i ona u tu emisiju i kako bi se sva dala isplastizirat. Skoro vrisnuh od uzasa na takvu pomisao. Ma koliko izgledam ko kombinacija oronule drvene stolice i prekuhane knedle sa sljivama, bogami, ne bih nista mijenjala na sebi.
Odjedanput mijenja se kanal, Marisi podvikne "Nu, NE-YO!" Koji, sta, di, jebo, ne???, whatdafuck, di gori?? "Ma ne to, NE-YO!" opet podvikne ona. Bogati, ko ti je taj? Mislim si. "Pa vidi ga tu na teveju, picko!" Aha, Mario? slavodobitno cu ja. "O, ISUSA TI, NE-JO! slovka mi ona. Sto bih ga mrkavala... I Jessicu Simpson isto. U tom trenutku dobro bi mi doso bio onaj vec gornjespominjani skanicl od uzasa (Ne-Yo je ruzan, a bogami Jessicu ne bih takla ni trnovitom grancicom, a kamoli icim drugim). Ali zauzdah se.
U medjuvremenu Brus se bio raspistoljio pa odosmo zagadjivat kuhinju sa dimom takozvanih zarolanih cigareta sumnjive proizvodnje, dok Marisi ostase u dnevnoj sobi buljeci u neke sisate zene na ekranu. Brus i ja naslonismo se na otvoreni kuhinjski prozor. Mislih si, valjda Brus zna, nadam se da nas nitko nece 'apsit poradi sumnjivosti dokaznog materijala. Hm. Nikad od mene kriminalca. Bijasmo veseli ko Shakespeareove vesele zene vindzorske.
U takovom raspolozenju veselijem odgledasmo Saturday Night Fever po sedamstocetrdesetideveti put. Marisi je plesala uz Tony Manera/Johna Travoltu, Brus i ja smo se blesavo cerekali, svi sretni i zadovoljni. No, svemu lijepome dodje kad-tad kraj (proklet bio tko je ovu izjavu izmislio). Obadvoje me ispratise do vrata, Brus pridrzavavsi mi desno, Marisi pridrzavavsi mi lijevo (skoro rekoh lijepo, ali da i rekoh, ne bi bilo daleko od istine jerbo imam lijepa ramena, naravno) rame, ja ih gledah sa suzama radosnicama u ocima.
"Slijedeci put ti izorganizirujes krk", sapnuse mi na uvce Marisi.
Koja druzba Pere Kvrzice, Isusmater...
|
