Prva i zadnja pijana lekcija iz ruske apstraktne umjetnosti
Ovo je samo jedan u nizu pokazatelja koliko covjek moze nisko propast dok pise pod utjecajem odredjenih supstanci. Recimo, crnog vina.
Kulturnom uzdizanju sa mojim gejpederom nikad kraja (a bome ni konca, ni igle, ni naprstka). Recimo, Kandinsky. Dobar neki Rus. Pita me moj gejpeder neka mu objasnim par osnovnih prije nego pohodjosmo izlozbu. A, reko', ne'am pojma, davno je to bilo kad smo se stari Wassily i ja upoznavali. Sramotno porazno za nekoga ko se povjesnicarom umjetnosti naziva. Hm, znadoh da bijase Rus. Je, bravo ja. Te da radise u Njemackoj. Nes' ti teutonske radisne etike. I to bi bilo to. Mislim da je moj gejpeder naprosto bio osupnut mojim golemim znanjem.
Wassily Kandinsky
Kao prvo, ljudi na izlozbi ko u Zagrebu na Spici. U petak navecer! Pa sta ljudi nemaju pametnija posla nego klaparat po izlozbama?? Mrzim kad se moram tumbat sa krdom tjelesa. Pa ne vidim jer sam visoka ko jedva iznikla vlat psenice. Pa ne vidim citat jer mi ocesa vise nisu ono sto su nekad bila. Pa-pa-pa. Previse pa.
Onda procitah da je nesto prtljo sa ostalim njemackim ekspresionistima. Pa se sjetih da cak radih i kolokvij o teutonskim plavojahacima. Iz kojeg dobih jedva prolazni jerbo bijah pametna i promasih temu dibidus. No, dobro, ne zborimo sad o mojim akademskim (ne)sposobnostima (molit cu lijepo, diplomirah sa 4).
Izlozba bijase od figurativizma do apstrakcionizma u par globalno sicusnih koraka. Od Wagnera preko Schopenhauera do, erm, nekog tamo treceg. Recimo, jedne godine oslika figuru. Pa onda druge godine sve to smrmosi i napravi papazjaniju od kompozicije. Pa si sad ti misli di je tu figura, di luk za strijelu. Nigdi, eto gdi! Onda jos saznah da ga je ona zmija-gnjida Rodchenko proglasio za nerevolucionarnog i burzuja. Pa dzaba mu kolaboracija sa Majakovskim (to se ja obrecujem na Rodchenka, op. a.)! Sto sam zajedljiva! No, dobro, nitko nije savrsen.
Ovim putem porucujem (vidi izbrbljanu mudrost iznad u par paragrafa) da polako, ali sigurno napredujem ka prvoklasnom likovnom kriticaru. Prava metamorfoza!
Sad ide red kulinarskog kriticara: odjosmo na post-rodjendansku izilicku ekspediciju, sa pogledom na romanticnu prljavo-blatnjavu Temzu. No, kad padne mrak, ko te pita, voda je voda, mislis, zuris u Jadran na Lastovu! Gdje mi se razvezase jezicina na veliko te ga gnjavih sa (na zalost) tipicnom zenskom mantrom svi muskarci su svinje u svemiru. Mislim da je napad dobro i stojicki podnio.
Na ovakvom stream of consciousnessu bi mi i sam Joyce pozavidio. Ma sta pozavidio, eno ga vec se obrce u grobu!
|