The Last Broadcast

Ajmo se gledat i vozikat u liftu!

Imadoh neku misao vodilju, ali me je kurva iznenada i prefrigano napustila. Zato slijede nepovezanice. Tko ih uspije spojit u jedno, svaka mu cast.

Dakle, kako stvari stoje, na ovom starom radnom mjestu provest cu jos pregrst simpaticno-veselih dana. Mozda docekam i penziju. Sacuvaj me boze! Za ravno 39 dana docekat cu jos jedan rodjendan ukopana na istom mjestu, istom odstojanju. Vec treci. Rodjendan. Sad sve strepim ko ce prvi odapet od pustih godina na poslu. Zapravo, mogoh to bit ja da je bilo vise srece kad jutros ugasih neku elektricnu lampu i izazvah kurshlus na poslu. Na sveopci uzas kolege Jamajkanca koji je morao popravljat pokvareno. Sto moja rucica dotakne tud flora vise ne raste, nit fauna vise ne pase.

Uostalom, otkrih kako se obozavam gledat, odnosno promatrat u liftnom ogledalu (imademo lift na poslu, samo luksuz, svila i kadifa za nas zaposlene tamo, aha). Dapace, ocijukat sama sa sobom mi je specijalnost. Samo oni istinski zaljubljeni u sebe od glave do pete mogu pocinit takav pothvat. Primijetila sam da, docim udjem, odmah se zaokrenem na peti i pravac ogledalo. I buljim. A lift ide. Putuje gore. Putuje dolje. Pri tom se kezim samoj sebi i radim raznorazne djetinjaste face. Tek toliko da se zna tko je tu odrasla osoba, jel'. Ko sto se divim samoj sebi u prozorskom staklu od vlaka. Tastina je zanimljiva stvar.

Ponekad si namignem. Kao ono, gle, stara, kako se jos drzis. Ponekad se izbeljim. Iskolacim oci. Gledam si u zube. Rascepusavam si kosu. Dizem obrvu ili dvije. Mislio bi covjek moram proc kroz tko zna koliko katova. A kad ono, dva-tri u vrh glave. Ponekad se zaboravim pa se moram na brzinu ponasat kad udje netko drugi. Onako onim nekim brzim potezom sa kojim prelazis iz nestasnog i blesavog u poslusno, odraslo celjade. Poravnas si odjecu. Pogladis kosu. I buljis u pod.

Da li stvarno radi alarm ako se zaglavis? Ili je to dugme samo za figuru? Sto ako se onaj lanac spetlja i pukne pa pocnes padat (to je takozvana cista fizika slobodnog pada, valjda)? Poprilicno opasne misli.

Pa kad ovi izadju, opet sve ispocetka. I nije da se zajebuckavam vozikajuci se liftom gore-dolje. Ozbiljno. Majke mi.

Ko pogodi koja mi godinetina slijedi svaka mu cast. Dobija nagradu. Poklon paket aranzman. Beskamatni kredit. Vlastitu moju pusu u obraz. Saku rize. Stagod.

Kad cu se uozbiljit, sam crni i rogati djava bi ga znao.

25 dana do godisnjeg. Do dana kad ce uragan poharat Lastovo. Bojte se, o, Lastovljani! Bu!

Ima buhe. Slavi 14. rodjendan. Moj je.