The Last Broadcast

Cimer i madrac, drugi dio (ah, da, i Snoop Dogg)

Dodjoh u Marisi prije koncerta (circa 4 popodne), a kad ono, kaze mi ona da je upravo htjela malo prilec. Prilec? Alo, Marisi, pa kad si se to onda jutros digla? Kaze da negdje oko 9 i po'. Pitam je ja da li zna gdje sam ja bila u 9 i po? Na poslu!! A ona jadna morala je prilec. Biti 6 i po' sati budan, nije to lako. Dobro, prilegla sam i ja s njom i pokrila se preko glave. Onda me je uplasila izjavom da cu sad pokupiti sve Brusove feromone na sebe. To me je malo strecnulo pa sam se nadala da me nece onda napastovati ko sto napastuje Brusa. Mislila sam da bi joj bolje bilo da mi nesto skuva, ali lako je s tudjim kurcem koprive mlatit (oliti lako njojzi govorit kako zna kuvat: jos mi nije to dokazala). Kao, probala je napravit rizoto, ali se navodno Cimer motao po kuhinji i poskakivao s noge na nogu. Pa ju je to omelo. Nisam znala da li da se smijem ili placem.

U medjuvremenu sam opet morala slusati pjevanje (tj drecanje) na Marisin osebujan nacin: dok se spremala u kupaoni sve sto sam cula je bilo Taaangeeee, taaaaangeeee, crvene, bijeleeeee, taaaangeeeee(ad infinitum). Kriste Boze! Pokusala sam ignorirati ove ne-ljudske krikove pa sam kulerski samo dignula jednu obrvu i nastavila lakirati nokte.

Marisi je spazila da joj je jedan cavao na pimp cipelama olabavio pa je osla Pravom Muskarcu Ltd. (poznatiji pod nazivom Brus) da joj to sredi. Ni pet, ni sest, ni sedam, ni cetrdesetosam, Brus je opandrljio cipelu u radijator par puta i problem je bio efektno rijesen. Mislila sam da se Brus i Marisi nesto preglasno cmacu nakon ove epizode (naime, ja se odmarah na Marisinom NOVOM madracu). Dizala sam obrve ko nikad. Na kraju sam se pritajila u dnevnoj sobi da ih prekinem u tom neprirodnom cinu. I vidjeh da se cudnovato prevarih: zvuk za koji sam mislila da je produkt nje i Brusa bilo je samo Brusovo mahnito tandrkanje po tastaturi. Pokunjila sam se i nestala nastaviti lakirati nokte. Ovaj puta na nogama.

Snebivala sam se nad mojim izborom majice kroz koju se skoro sve vidilo. Pa sam potezala i natezala, te ispitivala Marisi vidi li mi se ista. Samo je pokazala na sebe. I morala sam zasutit. U odnosu na nju nisam se, zapravo, imala na sto buniti.

Koncert? Pa priznajem da sam isla samo da mi guzica vidi puta (i Cimera, naravno). Dvorana me je podsjetila na neki lokalni ogranak dobrovoljno vatrogasnog drustva (crvene plasticne stolicice). Od crnaca nije skoro bilo ni C, sve sami bijelci, i to jos debelo mladji od nas dvije. Marisi mi je bila zabranila pisnut koliko nam je godina, ako bi nas se netko slucajno usudio upitati. Vidjela sam da zna zena o cemu prica pa sam je poslusala.

Marisine pimp pete.

Marisi se sljasti na veliko.