Not even Jesus could please everyone
Bit ce nesto od Marisinog pizduna iliti kako ga ja zovem, Brucea (poradi toga sto mi lici na Brucea Willisa). Ova gorespomenuta izjava je produkt njegovog mozga u trenutku kad je doznao da meni njegova misicna masa nista ne znaci. Eh.
No, da se vratim na dernek. Popunit cu nekoliko praznina iz Marisinog mozga. Dakle, prvo sto mi je upalo u oci kad si parkirah guzicu na Marisin madrac jest da su ona i cimerko ko neki metuzalemski bracni par od se'amdespet: prvo sto cujem je
"Picka mu materina, nije oprao tavu, a pekao si je jaja. A lijepo sam mu rekla. Razbit cu mu glavu sa tavom ako je ne opere."
I dakako, kao u svakom uspjesnom braku, cimer je poslusao zenu i oprao tavu. Gruzijca se nisam usudijvala pomno ni pogledati u oci da ne bih svisnula od toga kako je zgodan, mlad i nedostupan. Pa sam ga ignorirala. Marisi je lijepila cimeru lazne trepavice, i to vrlo lose. Nesto je tamo smrmosila i skoro ga oslijepila. Nakon toga si je prala kosu i zvala me da dodjem u kupaonicu sjest na WeCe skoljku da joj pravim drustvo. Poslije smo natakarivale neke krpetine na sebe, a krepala sam kad sam vidla koje cipeletine Marisi tandrce na svoje papke: neke Playboy sandale (da, stvarno imaju bijelu zecetinsku glavu) sa vrtoglavo visokom peturinom. Iako je sa petama bila trostruko visa od mene, bilo mi je drago sto sam imala moje papkarke.
Zahvaljujuci panicnom cimeru, do kluba dodjosmo skoro pa prvi ("There will be a huge queue!!" - mos' mislit) ko zadnji seljaci. Iako, unutra se kao ulazi ako si kul. Drzala sam Marisi za ruku i prosvercala se, dakle, progledali su mi kroz prste. Kroz iglene usi dospijevam u sam hram Shoreditch (bicirk u istocnom Londonu) dernecenja. Odmah narucujemo neki pickasti ananas koktel (Marisi veli da moram rec da je to pineapple mojito, ali ja sam seljacka pivopija, sta ja znam sta je kora od banane?), ovaj neki fotograf se muva oko mene, spretno ga ignoriram jerbo vec znam i imam praksu (citaj: naguze mi se uvijek oni koje ne zelim).
Malo po malo dosao je cas kad treba kao zaplesat. Drvena Marija se ukipila i ni makac. Snimala sam Gruzijca i cimerka, ali ni to mi nije pomoglo u mom cemernom jadu. Pokusavala sam proucavati zid koji je bio obojan cudnovatim znakovljem, ali mi je ubrzo dosadilo.
Jos jedno pice gore-dolje i ajde, odlijepila sam se i pridruzila sveopcem bancevanju na dens floru kad su zasvirali FischerSpooner. Vrhunac veceri mi je bilo kada mi je Gruzijac dotakao ruku pa smo o necem kratko razgovarali. Drhtila sam poput pruta na vjetrometini, ali kratko je trajalo. Marisi je bila gropirana od strane neke spodobe. Snimao ju je, navodno, i neki David Beckham lookalike. Mene nije nitko snimao osim onog fotografa. Marisi je cak bila ponudjena sa casom sampanjca, ali posto je ona Hennessy lokarusa, onda sam se ja ponudila. I spremno prolila pola case po sebi, frajeru i Marisi: oni nisu bili bas sretni zbog toga. Neka, neka, tako joj i treba kad ne pije. Dobila zena i udavacku ponudu: zanosno ju je zaprosio frajer sa Brasil majicom i glavom punom dreadlocksa. Odbila ga je. Nije normalna. Mene nitko nije prosio, ali tada mi je vec tako bilo svejedno. Mozak mi je vec bio na ovecem pasnjaku.
Vece je bio poseban slucaj: na ulazu sjede 2-3 frajera i cekiraju, tj snimaju svakog tko ulazi, te komentiraju: a) straight, b) gay, c) bi, d) sve ostalo. Za nas dvi dreknuse STRAIGHT! Mislim da su se za 2 pernata (perje su imali na glavi) frajera zadrecali vidi odgovor pod de.
I tako, drz'-ne daj...
Kad smo se vratile i zasjele za: ona da drka po blogu, ja da buljim u teve, Marisi nije propustila priliku da mi svake 2 milisekunde veli kako bi ona mrknula Pedeset Centi i nekog Maria, za kojeg ja cula nisam. Onda se pojavio Tricky na teve pa sam ja dosla na svoje, a Marisi se, sukladno s tim, zgrazala. Onda se ona malo svadila, ja sam krkala, a u medjuvremenu su se vratili i cimerko i Gruzijac. Jos jedan hajlajt mi je bio kad me je Gruzijac pitao kako mi je bilo veceras. Pravila sam se da me uopce ne dira cinjenica sto me je to pitao obnazenog torza. I onda se malo nasmijesio i nestao u cimerkovoj sobi. Dusa mi je plakala i jedino drugo sto mi je bilo preostalo je da zakrmim na Marisinom duseku. Nadam se da nisam iskrampirala Marisin lajfstajl.
Slozile smo se da ce ova prica dobiti i nastavak u slijedecih mjesec-dva. Na vasu veliku zalost.
Naravoucenije: dobro je slusati Nitin Sawhneya u 5 ujutro.
|
