~Dark Side Of The Moon

Sneg mi se topi na licu,
budi miris škole u novembru..
Zar je prošlo već četri godina?
Ona se smeje toplije nego onda.
Godine su pojele kontakte.
Ne primećuješ ništa novo na meni,
upita me toplo hrskavim glasom..
Zatim hitro raskopča kaput,
pahulje počeše da se tope
na njenom isturenom stomaku,
mnogo brže nego na mom licu.
Lagano spustih šaku na njega.
Šesti mesec, kažu muško, reče ona..
Zakopčaj se da dečko ne nazebe,
rekoh i obe smo utonule u smeh.

Sedim i pušim.
Stvarno previše lutam,
imam previše bučnih noći.
Previše gušim vreme.

Imam osećaj da ću i drugu, staru prijateljicu
jednoga dana slučajno sresti,
po nekom tihom novembarskom snegu.
Gađaću je sećanjima u zenice.
U prvom trenutku sigurno
neću ni primetiti da se ugojila,
onako divno, od ljubavi.
Nosiće ponosno veliki stomak.
Znam, ja ću u stomaku nositi čir,
na licu neprespavane noći
u glavu svakodnevnu migrenu.
Ostaću ovakva.
Ostaću.
Staću.