White Tiger

Između Christine i njega u autu vladala je tišina. Činilo se da on zna što želi usredotočivši se na put, dok je ona zbunjeno gledala u svaki njegov pokret.
-Kako se ti zoveš? –upitala ga je, no on se pravio da ne čuje.-Pitala sam tvoje ime, i želim znati gdje me vodiš?
-Daj začepi više!- izderao se.
-Pa rado, ali želim znati odgovore na neka pitanja!
-Od mene ih nećeš dobit!
-…ovo je nevjerojatno! Vozim se u autu sa neznancem!...
-Strpi se! Trebam jednu malu uslugu!
.Što hoćeš od mene?!
-Odglumi da si mi žena! Nemoj ništa govorit osim ako je nužno, na sve ostalo se smješkaj., ali zapamti: u svim ostalim slučajevima šuti!
-Zašto?
-Molim te, učini mi uslugu!
--…dobro. Hoćeš me onda pustit na miru?
-Dogovoreno! Ali potrudi se da sve prođe u najboljem redu…
***
Između njih dvoje opet je vladala neugodna tišina, a kako bi izbjegla takvu situaciju Christine ga je upitala: -Onda, mogu li znati kako se zoveš?
On nije ništa odgovarao, stoga je ona nadodala pomalo šaljivim glasom:-Drago mi je, ja sam Christine. –te ispružila ruku prema njemu, a on ju je samo hladno odmjerio i odgovorio:
-Stvarno mi nije do šale!
-Kao da je to veliki prob…
-Zovem se John…
-John?
-Pravi se da se tako zovem pred tim čovjekom.
-…Hoćeš me upoznati sa cijelom situacijom?
-Idemo prema jednom čovjeku za kojeg radim, i želim prestati. Ako te bude što pitao, odglumi da se znamo godinama, ali si otišla negdje na par godina… u New York, Chicago, Harvard… nije važno,…kao vratila si se nakon školovanja natrag prije par tjedana te smo se jučer vjenčali. Ima li kakvih pitanja?
-A kakav je to posao?
-Dovozim, odnosim, raznosim neke stvari…
-A to su?
-Ti si stvarno radoznala?...
-… samo me zanima.
-Pa da budem iskren, nije legalan posao…
-Znači, to je razlog zašto ne želiš više raditi za njega?
-Kao što si mogla shvatiti… da!
-A kakve su to stvari koje raznosiš.
-Rekao sam da nisu legalne.
-…sad shvaćam.
-Lijepo od tebe.
Nakon par sati vožnje njezinim autom stigli su i do te prikolice, što predstavlja privremeno prebivalište njegovog šefa.
-Ostani u autu i ponašaj se normalno! –rekao joj je prije nego li je izašao i otišao do prikolice, te pokucao na vrata. Njegov šef je prvo provirio kroz prozorčić, a potom izašao iz prikolice sa džointom u ruci.
-Evo donio sam kutiju. –rekao je šefu, pružajući ju mu.
-Jeli sve ovdje? –upitao ga je otvarajući kutiju.
-Je, provjerio sam. Htio bi nešto reći.
-Super! –reče zadovoljno zaklopivši kutiju- Sad imam jedan malo teži zadatak za tebe.
-O tome se i radi…
-Što pokušavaš reći?
-Želim početi živjeti novim životom!
-Želiš reći da odustaješ?! –upita ga njegov šef sa malim zlobnim smiješkom na svom licu.
-Želim novi početak… gle… imam ženu…
-Ženu? Nikad se nisi pohvalio da imaš nešto ozbiljno!
-U autu je i čeka me.
-Pa pozovi je ovdje da se upoznamo…
-Ej mislim da je preumorna da sad…
-Pozovi je! –reče šef pomalo zapovjedničkim glasom. Misteriozni muškarac je požurio do auta, a zatim otvorio vrata te joj rekao:
-Moraš odglumiti. Potrudi se da ne napraviš nikakvu glupost!
-Dobro. –odgovori pomalo užasnuto. Prije nego li su Christine i misteriozni muškarac krenili prema prikolici, šef je krenuo prema njima.
Christine se prva obratila njemu-Bok, ja sam…-a potom na trenutak zastala, pokušavajući smisliti neko ime-…zovu me Cindy…
-Cindy kažeš? –odgovori šef.- Ja ni nemam ime. Možeš me zvati Šef.
-Dobro… Šefe! –reče sa lažnim smiješkom
-Onda… Cindy, dali ti se tvoj dragi muž pohvalio da mi duguje veću svotu novca?
-Ne…-reče zabrinuto, ili je barem pokušavala tako izgledati- John, zašto mi nisi rekao?
-Gle, vratit ću ti sve prvom prilikom čim skupim! –reče Christinein lažni muž, na što mu je šef odgovorio:-Znam… da hoćeš. A u to sam siguran jer ti je vjerojatno stalo do te tvoje drage. –Potom je uhvatio Christine za ruku i izvadio pištolj iz džepa te joj naslonio na glavu, na što je ona kratko vrisnula…
-Ostavi je! Nije ona za to kriva!- viknuo je njezin lažni muž, te krenuo prema njemu, ali i stao kad je šef preusmjerio metu na njega:
-Naravno da nije. Ali ukoliko mi ne vratiš svu svotu, potrudit ću se da shvatim što ti se kod nje najviše svidjelo! –govorio je to mirišući njezinu kosu, a ruku joj je držao okrenutu iza leđa- Rok ti je do sutra u 12 sati!
Christine je gledala u svog lažnog muža sa ogorčenjem ujedno pomiješanim sa strahom i prezirom.
-Stoga što si odlučio?- upita ga šef.
-Dobro… nabavit ću taj novac!... Ali da joj nisi naudio!
-Bolje kreni odmah! Ne zanima me kako ćeš nabaviti taj novac, ali hoću da mi ga vratiš do zadanog roka.
Iako mu Christine nije ništa značila, odlučio ju je izvući iz problematične situacije u koju ju je i uvukao… Ušavši u auto vidio je kako ju šef odvlači u prikolicu, dok je ona gledala prema autu na što joj je on pokušavao rukama objasnit da će riješiti taj problem…