Bune se ljudi, stanari jedne zgrade. Bune se jer u parku odmah do, blizu glavnog trga, se skupljaju: drogeraši pijanice beskućnici i ološ. Galame piju po cijelu noć. Ekipa koja tamo visi 30 godina je mirna i tiha samo sjede ,piju i besposličare i ubijaju popodneva i večeri s tim da se u neka doba prije ponoći svaki pokupi ća doma i pokupi prazne boce za sobom,kao i kutije cigareta ili štajaznam štoliveć. Za sobom ostavljamo samo strance iz obližnjeg hostela i mlade parove. Beskućnik pero tamo spava ponekad.

Stanari nas ne podnose (većina) . Prije nekih dva mjeseca je jedan od stanara po običaju izveo svog psa u park i pas koji se zove "dante" je doša do nas i ja sam ga pomazio i pas bio veseo. Prije 10ak dana sam šetao po ribnjaku,kad u susret mi dotrči dante, daleko od gazde, najušio me je i sav veseo ,maše repom i lipi se uz mene i liže me tj. bali :-) . Pred 3 dana u parku kada je pala noć odjednom se stvori dante i pored svih ljudi on dotrči do mene. Dante me nekako zavolio. Izraz lica vlasnika psa nije bio baš u redu. Mi ekipa, kada pijemo tamo, uvik kupimo smeće iza sebe. Stanari zgrade furaju svoje pse svaki dan u park i njigovi jebeni psi pišaju i seru po parku i oni to ne kupe iza njih. Zbog čega smo mi problem? Prekjuče su došla dva tipa i jedan pandur i rekli čedi i meni i vuku da više nesmim dolazit u park (!) spominjali su europsku uniju. Da ti pamet stane!

7 je sati poslijepodne. Sunce još uvijek prži, i prži, i neka prži koliko god može, svom snagom, jer meni to ne smeta. Uostalom moram se dobro ,još bolje prilagodit na ovakvu vrućinu jer me nakon sveg divljanja, svih neposlušnosti i svih slatkih strasti, neozbiljnog djetinjstva i divljeg odrastanja, neizbježno čeka pakao.