neda mi se ništa. bauljan po sobi. pijen sok od bazge i neskafe. 2 su ujutro. neispavan sam. pustio san da mi svira wagner, dakle nije mi dobro
Titra mi u glavi i kao da mi tisuće malih vragova po glavi skače i čupa tanko meso sa lobanje i sve do vrata mi gori. njihov vreli dah mi probija uši i puni oči sa krvlju, mutno je i bistra sam uma. zgrčen polako tonem u zemlju boje trešnje pa mi nekeko fino i neznam zašto zabijam nokte u drveni stup što se iznad mene diže. na vrhovima prstiju krv mi se gruša i ledeni bičevi mi šamaraju tijelo. ispod crvenog neba leži moja žilava golotinja a tamo u daljini stoje oni , crne siluete, prilike kojima znam i početak i kraj..koji si kurac anđeo ili demon ili i jedno i drugo. milosti ne tražim jer znam da mogu i više i jače i znaj nije mi žao jer znam da nikad neće doći kraj.