Čovjek uči dok je živ. Stara poslovica.
Vrlo malo ljudi ju shvaća ozbiljno. Nekako dođemo u godine kad se nove stvari prestanu dešavati.
I sve znamo. Kao. Starci se uglavnom vole ljutiti ako nas ne zanima ono u čemu su oni jako dobri. I o čemu sve znaju.
Nego nas zanima nešto o čemu oni pojma nemaju. I kolko god to možda bilo super, oni se ljute. Jer odjednom ništa ne znaju.
A nisu na to navikli. Kompleksna stvar, ti međugeneracijski odnosi.
Mislim da mi više nije filozofski najnapetija rasprava odnosa duhovnog- astralnog- materijalnog. Ima tu par zanimljivih nijansi.
Ali nekako je sve postalo iz šupljeg u prazno, što se tiće teoretiziranja. Sad mi je špic termin - osoba.
Kaj je to? Interesantno je jer je ono u kršćanskoj tradiciji Bog sastavljen od tri osobe. Hmmm, jel to znači tri duše, il nekaj drugo?
Mislim da bi jedna rasprava na temu odnosa osobno- neosobno mogla biti skroz zanimljiva. Porjeklo i priroda subjekta ^^
Ne znam zakaj niko o tome ne priča na imalo suvisli način.