Prošli vikend sam provela s oblogom od kelja na koljenu.
Ne završi svaki ledeni eksperiment savršeno dobro, nažalost.
Vikend je dobio logičan nastavak s prehladom i curenjem nosa, koje sam ingeniozno lječila šmrkanjem kamilice.
Koje je izazvalo čudne šumove u uhu i glavobolju.
U konbinaciji s cjelonoćnom izradom projekta iznenađenja (čitaj - rok iznenada skraćen za 5 dana), dobila sam jutro puno novih spoznaja. Od kojih je jedna da kad ne spavaš cijelu noć, ujutro više i nisi umoran. I nekako ti se skaće naokolo.
Samo što se nakon dva tri skoka srušiš zbog potpunog nedostatka osjećaja za ravnotežu.
I kolko god naoko bilo ponižavajuće, nije, jer znaš da si radio cijelu prokletu noć. I da zaslužuješ aplauz dok pokušavaš odrediti koja je točno strana gore.
Jedna stvar je postala očita. Vrlo mi pašu takve stvari. Sve ono za što se obično smatra katastrofičnim stilom ovog doba. Konstantne obaveze, kratki rokovi, nemanje vremena za sebe. Volim to. Sjedit u 5 ujutro pred programom koji jednostavno ne radi.
Izgleda da je to postao moj izvor adrenalina.
Što je nešto oko ćega se pomalo brinem, jer znam da ću dobit ćir od previše toga. Jer se ja stvarno živciram. Dolazim i do ruba suza ako nešto ne ide kako sam si ja zamislila da bi trebalo. (na primjer 100% na ispitu XD ) Mislim si, samo da se još ovoga riješim, da sve prođe ko što i zaslužujem.
A kad se rješim, praznina. Ne znam kaj bi sa sobom. Spava mi se. Jako mnogo.
Cilj ovih praznika mi je raditi na tome da to promjenim. Uz minimalnu upotrebu interneta kao instrumenta za ubijanje vremena ^^
Rok: nedelja 26. veljače 2012. u 23:99.