Ima, a evo i zašto...
Danas je nedjelja i čovjek bi se trebao zasluženo odmarati. No Ksena se jučer odmarala/ljenčarila, pa su je danas sustigli raznorazni zaostaci među kojima je bilo i pranje zahoda, komada 2.
Nevoljko sam se prihvatila posla i dok su ruke automatski radile, mozak se sam pokrenuo u razmišljanje. Koji put se zadivim kako je taj organ u stanju isplesti fine niti misli koje su na prvi pogled počele kao skroz bezvezne i plitke teme, da bi se polako razvile u duboka i ozbiljna promišljanja. Tako je bilo i ovaj put...
Njurgala sam sama sebi kak mi se neda prat “ta sranja” i da bi puno bolje bilo da mogu do kraja pogledat “Zelenu milju”, koju već danima seciram s videa.
A onda se javio mozak... Podsjetio me da sam upravo u procesu moljenja Devetnice Majci Božjoj Lurdskoj na jednu nakanu te mi ponovio dio molitve prvog dana:
“Majko, isprosi nam milost, da živimo vršeći potpuno sve svoje dužnosti, te svojom najvećom slavom smatramo, da dragi postanemo Gospodinu Bogu, a time ujedno da postanemo dostojni tvojih posebnih milosti.”
I onda me lupilo! Seljanko jedna!
S jedne strane molim i moljakam da mi se da, da mi se udijeli, da mi se pokloni, dok s druge strane ne činim ništa da to što molim i zaslužim. Ne mijenjam se na bolje, ne trudim se. I dalje mi je sve teško i uzaludno, i dalje mi se ništa neda radit (bilo da se radi o učenju ili pranju zahoda)... Očekujem da će mi to što tražim doslovno past s neba bez imalo ulaganja s moje strane (osim molitve kroz 9 dana). Fakat sam glupa... i nezahvalna...
Mozak je bio neumoljiv, pa je nastavio...
Vidiš, Bog već djeluje po tvojoj molitvi i zove te. Vidi u tebi potencijal i zna da možeš i bolje, želi da se trgneš, pokreneš iz mrtvila, a ti mu se stalno odupireš i vičeš “Neda mi se! Neda mi se!”, “Pusti me!”. I tako stalno... svaki dan...
Mozak je u pravu, glumim budalu koja si neda dokazat neke stvari. Pitam se dokle ću izdržat tako, kad ću se konačno slomit, do kraja zgadit sama sebi te konačno okrenut novi list? Već danas, možda sutra, za dvije godine ili nikada?!
Molim te Bože da budeš strpljiv sa mnom, jer ako ćeš ti bit strpljiv, ja ću bit spašena...
Eto, svo to razmišljanje izazvano jednim običnim pranjem zahoda.
Bog zaista progovara na različite načine... ;-)
|
