Samo da se ukratko javim (pošto zaista već jako dugo nisam), da, danas sam bio u Varaždinu s razredom. Istim busom kao što smo išli i na maturalac. Ovo je bilo savršeno zaokruživanje svega i svačega, a ponajviše se činilo kao dovršavanje maturalca. Bilo je lijepo vrijeme, čak možda i pretoplo ("Opet si ponio šal?" rekla mi je prijateljica. Da, imao sam ga u rukama većinu vremena.) Možda koju fotografiju od danas stavim sljedeći put, ovo je samo na brzinu pa neću ništa stavljati.

Varaždin je, dakako, lijep grad, ali ne mogu se otarasiti misli kako se tamo nema što raditi. Prvo smo otišli na groblje, koje je posebno, ali nekako nakon pola sata dosadi (možda da je noć i da je dobro malo društvo...), pa smo odmah zatim sjeli ponovno u bus koji nas je ostavio nekoliko (ali doslovno nekoliko) metara dalje. I nakon što smo razgledali grad, bili smo prepušteni četiri sata (!) sebi na volju. Naravno, kako smo bili gladni, pola ih je otišlo u McDonald's, a ja sam otišao u Konzum u kojem mi je dobra teta plave kose napravila sendvič od parizera, a koji se nalazi na onoj glavnoj ulici nedaleko od McDonald'sa, na nekom uglu.

No, kad sam pojeo sendvič, shvatio sam kako sam još uvijek gladan, i kad sam se vratio u isti Konzum, bila je druga teta, nešto kraće tamnosmeđe kose. "Možete li mi napraviti sendvič u ovom pecivu od sezama", pokazao sam joj koje želim, "i od parizera?"

"Ne!" odgovorila je.

Ne!? Ono, koji bog?

"Mogu ti samo prerezati pecivo, i narezati parizer, ali ne mogu ti napraviti sendvič", objasnila je. Pa zar je toliko teško doslovno hititi u to pecivo salamu da ja ne diram rukama kojima sam dirao novac? :-S

Čak sam joj htio dati sitne novce kad sam plaćao jer sam ih imao (uvijek traže), na što mi je ona odgovorila: "A što će mi to?" i tutnula mi natrag.

Zaboga...

No, dobro, osim toga, dan je bio kao stvoren za Borisovu šetnju po gradu... He he...

Oprostite mi, veseo sam.
;-) Boris

Napisano u 23:44 sati.

komentari (23) ... ispis ... link