Connecticut River Valley
S kucicom nema novih zbivanja, pauziralo nam film na pola, i dalje se ceka taj certifikat o kvaliteti zemlje. Ta 4 dana koliko nam je receno da triba pricekat evo traju vec drugu sedmicu; Pit i to je Amerika. A bez toga nista ne mrda... ali dobro, vazno da nema velikih problema, sve je ovo uglavnom samo pitanje rokova i strpljenja, prezivicemo.
Ovi vikend nam je uletija praznik Memorial Day (Dan Borca?) pa smo imali neradni ponediljak, to je tribalo iskoristit. Nasa omiljena destinacija, Konektikat. Moracemo se malo vise bacit na istrazivanje Nju Djersija nakon seobe, za sad je jos uvik ovo manja tlaka, ne triba ic priko Menhetna i upadat u vjecne praznicke guzvare na relaciji Njujork-Nju Djersi. Guzvara je za praznike i na ovu stranu, ali smo isli skroz gornjom cestom umisto uz more, tako da smo zaobisli presing i bez zastoja stigli do Middletown-a, to je uzvodni, sjeverni dio doline rijeke Konektikat (Connecticut River Valley).
Tu smo produzili za obliznji Wadsworth Falls State Park, ja sam tila ic tamo radi vodopada, ne znam zasto, kad sam vidila da pise vodopad svidilo mi se, a blizu je spavaonice koju smo rezervirali u Southington-u, odma kraj Middletown-a. Parkirali smo se na drugu stranu parka, di je mali potocic i jezero, a do vodopada triba djipat kroz sumu, eto avanture.
Bija je prvi stvarno vruci dan ove sezone, tako da je suma bila super spas jer przilo je zestoko, ka usrid lita. Tu smo se gubili, planirnarili, prelazili sine, vidili vodopad kroz sumu, vracali se nazad, zaobilazili sine preko mosta, dosli najzad s druge strane, i eto srece nase, tu je najzad taj tvoj grrr#!! vodopad!
Sili tocavat noge, slikavat, jest sendvice, predahnit. Tu bili po ure, ajmo nazad. Ajme ko ce opet kroz sumu, ispalo je duze nego sta smo mislili, ajmo cestom. Promet slab, nigdi pasa, kuce puste, ko ukleti grad sve parilo, nigdi nikoga, a sunce i dalje przi nemilosrdno, svi smo se skuvali, jedva smo docekali stic do rjecice, malo lada, civilizacije, ljudi, zahoda, vode, cega li sve ne.
Tu dica gustala, Anja pravi branu, Vanja se cudi kako joj je ladno guzici, a ne kuzi da je smocila gace kad je cucnila u potoku, tu smo se smijali, da bi posli ispalo da su se obadvi razbolile od te ladne vodurine, ko se to sitija, ja sigurno nisam. Svako prolice bi se Anja razbolila ka mala kad bi isli u akvarij i posli na Brighton Beach (Brooklyn) prosetat pa bi je pustili noge smocit. Tu sam ja naucila da je ocean na prolice previse ladan za moje osjetljivo dite. Ali ovo je potocic, s tim jos nisam imala iskustva, debilu nije isto prica mu ti a+b ili x+y.
Istocala se dica, dosla sebi od prethodnih dozivljaja, ajmo dalje. Tu odma u blizini je Dinosaur State Park, ajmo povirit. Stigli ucas, kad jedna lipa kupolica, ispod nje tragovi po podu, ti ides okolo i gledas doli u pod, svitla doli uperena da se bolje vidi. Nisu to tragovi neke ka slonove ili vece nogetine, srica sam se ja unaprid informirala na internet inace bi se razocarala.
Aj dobro, to smo sve ispod kupole razgledali, kad ono i okolo ima svasta za istrazivat, mocvare, sumetine, cudni zvukovi, zabe pivaju, komarci grickaju, triba mantat to ispitat, ali kasno smo dosli (jer rano zatvaraju), a i umorili smo se vec.
Napravili smo mali djir na brzinu i zbrisali za nasu obliznju spavaonicu, dica jedva cekala skakat po krevetima, njima je to i onako najvaznije, pari se da se samo zato putu vesele. U neka doba isli prosetat po mistu i pojist sladoled, kad ono misto ne postoji, a ovo sta postoji je skroz pusto, nigdi zive duse. Svi se voze autima, niko ne seta, nema centra grada, ajmo nac neki parkic. Kupili sladoled na benzinskoj i u prvi park s ljuljama i klackalicama zakocili, tamo je bija lipi zalaz sunca i litanje sladoledom, kad su se izgustale ljulja i ulipile do kraja vratili smo se nazad na tusiranje i spavanjac, sutra je rano budjenje, triba ic vidit dvorac.
Nakon sta me Vanja u 4 ure probudila tvrdeci da se triba dignit i ic se igrat pa se tek oko sestice definitivno umirila da i ja mogu opet zaspat, slatko smo ukomile do iza devetke, tako da je jutarnja akcija bila u nasem tradicionalnom “ne moze prije 10 uri” mrljavljenje-stilu. Aj sta ima veze, opet dobro, bar smo se svi lipo naspavali.
Krenili smo nizvodnim dijelom rijeke Konektikat do trajekta pa na drugu stranu, do dvorca u kojem je zivija tip sta je igra Serloka Holmsa, preziva se Gillette pa se i dvorac zove Gillette Castle. To sam snimila prosle godine kad smo mantali u blizini pa sam tila Vanju jednom odvest, ona me uvik pita o dvorcima, jel oni zapravo postoje ili samo u prici, pa eto jednoga uzivo.
Na kraju je rekla da je ovi dvorac bljak i da nije onakvi kakvi bi princeza volila za zivit u njemu, ali da joj je isto drago da ga je vidila. Aj dobro. Meni zato nije bilo bljak nego bas zanimljivo. A najlipsi je pogled na rijeku, kad to vidis briga te kakvi je dvorac, da mi daju onu bastensku spremicu za alat odma bi se u nju preselila samo da je oce stavit na to isto misto. Divota od prirode naokolo, ti na vrhu brezuljka, doli u dolini plavi se velika vodurina, po njoj brodici zuje, jos ako je jedan tvoj da i ti mos pokatkad zazujat - sta ce ti vise! (To je ona slika na vrhu posta).
Tu smo malo izmastali, ajmo dalje, iz East Haddam-a di je dvorac vracamo se trajektom nazad, pojeli super picu usput i spustamo do Essex-a, odatle polazi Essex Steam Train. To se zove kao parni vlak, a ono vuce te dizel masina, ali necemo u detalje, dica su dobila dimnjak koji se pusi i zvuk vlaka koji tuli, lagano truckanje i ugodno cirkanje kroz prozor, nije lose sve u svemu. Vlakom se doveli do rijecnog broda, to je Riverboat ride, izvozas se po rijeci uzduz i popreko, posli se opet vratis do vlaka i nazad vlakom odtruckas do auta.
Bilo je super jer je bija lip dan, dici nije na brodu bilo dosadno, mantali smo gori-doli, gledali okolo, bas je bija gust. Zadnjih po ure je vitar nosija kosu, gustale su dok ih nije prozvizdalo, onda su se sakrile u zavjetrinu i cerekale, opet dobro.
I tako je doslo vece, krenili lagano doma, Vanja cilim putem u autu spavala. Probudila je, ona kaze povraca mi se, ja rekla onda nastavi spavat. Mislim se nece spavat cilu noc, kad ono, doma opet zakomila. Uto ja skuzim najzad da mi je dite bolesno. Je, bila je vruca, to sam pomislila u vlaku danas, dakle nije mi se ucinilo. Evo ljekic, vidicemo sutra sta dalje. Sutra nismo isli u skolicu, ja otkazala voznju, danas bili u doktora, sve je ok, samo cekamo da padne fibra. Anja slini i kasljuca, ali nije bila te srice da se rijesi skole. Nju ce, kao i obicno, uvatit za vikend.
I eto kraja price.
Evo gazda pila stablo u basti, Anja place, triba trcat na karate.
|
