Nadrealizam
Dakle, nastavak donje snijezne price je bio neslavan. Ne da je bila tlaka s vanjom ic po anju nego je bilo totalno neizvedivo. Zakocila sam u vrticu do 2 ure, nismo ni isle doma, a sta cu i ic, taman cu skinit pustu robu pa cu je opet morat obuc za ic po anju. Ovako se vanja iskakala i izigrala, i taman kad dica idu lec mi krenile u avanturu. Idem ja, zena-medo, po meni padaju padaline, u jednoj mi ruci kolica, u drugoj bidno dite svo zabundano. Kolica vucem, imaju kola, dite vucem, ima kolina. I idemo mi tako, i svatim ja - polako mi dokapa - da smo nekako prespori za stic po anju na vrime. Uto taman i stigosmo od vrtica do kuce, sad bi tribalo produzit do anjine skole. Odustajem, pomislim. Sva posramljena ispred sebe same, kapituliram zvoneci mami lumi na vrata. Spasavaj! Predam joj moju grbicu, dam prakticne instrukcije u svezi iste, zahvalim se, izljubim zabundanu lopticu u ono malo oka sta viri iz puste robetine, i ajmo dalje padat po snigu, kotrljat se brze, jos brze, vec kasnim po anju. Dici na kraju bilo super, vanja gustala, posli sam i anju odvela, s lumom popila kavu, sve ok. Ona ocistila podrum i unutra natrpala igracaka i bicikli, tako da je isti djir ka liti u basti, dicurlija trce gori-doli, vristi, pada, uziva.
Zakljucak: nije bilo glupo sta su sve vanjine aktivnosti namistene tako da je ona tamo u uru kad moram anju pokupit. Ovo je iznimno radi valentinovo partija isla ujutro, pa je odma ispa problem. A naravno da ce parti bit ujutro upravo na dan kad veju vejavice...
To je kraj stare price. Nova prica. Danas je petak, sutra bi vec mogli kidnit u nove dogodovstine. Nepojmljivo nekako zvuci, teski nadrealizam, vani snig do kolina, mi svi smrkavi, pari mi se da pricam bajke na jeziku neke druge planete. Ali triba se ponasat ka da je sve ok, idemo, zasto ne, pa ce valjda tako i bit. Naravno da ce jednom u zivotu kad smo mi odlucili ugrijat se malo u floridi bit prvi put da im je iznebuha pa snig. Naravno da ce peru uvatit nasa 'zenska gripa', sve smo se tri izredale, samo on jos nije pa. Mozda zato sto nije zensko? Drzimo fige, ali sve me straj, nece ga puknit odma sad pa da znamo ne krenit, nego kad odmaknemo dovoljno daleko da se tesko vratit. Zasto jednostavno kad moze komplicirano. I naravno da ce se dici (i meni) ovo kasljucanje i smrkanje po kuci razvit u nekakve fibre i probleme pa cemo po floridi trazit hitnu i doktore. Ali naravno da smo mi optimisti pa cemo rec ajmo ca, mozda bude sve ok. Sad ja moram napravit spisak sta sve triba i navalit orat po kuci nac sve sta je na spisku. Npr. toplija neka roba i slicne budalastine. Pribavljen je mobitel, gps, borsa za laptop, dvd, malo kuvalo. Stigla je od amazona knjiga-vodic, zove se florida-fun with the family. To da ja ne moram bas previse grijat guzicu za internetom istrazivat plan puta. Proucavala sam ove drzave usput, aj bar sam malo ucila zemljopis, nisam pojma imala sta nam je u blizoj okolici. Triba proc kroz nj, delaware, maryland, virginiu* , north carolinu, south carolinu i georgiu.
Bice veselo. Odo vidit sta triba pakovat. Petak prijepodne, vanja plese, anja je u skoli, danas ne moram ic po nju, slavlje. Ni vanja nema danas nikakvih sadrzaja, duplo slavlje. Slavim, ne moram izlazit iz kuce. Grozno.
Al zato kad izadjem sutra necu se brzo vratit.
(*interna baza za duhovu duhovitu dusu)
|