Vasilisa Premudra

petak, 29.09.2006.

LAW AND ORDER: na taste

Jutros negdi oko sedmice, Pero upravo izisa, ja se taman digla, kad neko zvoni. Cirim ja ko bi moga bit najranije, kad ono vidim dva tipa drze neku zlatnu zvizdu meni isprid ociju i vicu “POLICE!!!” (kao policija, ne kao stalaze - op.autora)
Sta je ovo, scena iz neke krimi serije, di sam ja, u Americi mozda?
Cirim ja, gledam zvjezdicu, gledam njih, aj dobro je, izgleda da su stvarno policajci, face su im skorz ljutito-ozbiljne, zvizda nije plasticna, a i ne bi valjda kakvi manijaci u 7 ujutro dolazili na vrata s takvom facom (kakva logika, a?)
Kad pitaju oni mene jesam li ja vlasnik ove nase kuce, jesam li super (oliti ga domar ili kako bi li se to vec zvalo, onaj koji zamjenjuje vlasnika ako taj ne zivi u zgradi), ja kazem nisam, i sve se mislim zasto uvik svi meni zvone, i onaj sta dolazi jednom misecno ocitat struju, i neki za plin, i svakakve budalastine, uvik na mene.
I pokazu mi neku sliju neke kockaste muske glavine s klempavim usima, da jel ga znam, ja govorim pari poznat, ali nemam pojma ko je, a oni da je taj ovde zivija ali je uhapsen prije 2 miseca (ali im je uteka?)
I pitaju “koje je ime nase rezidencije” (bukvalni prevod) - i ja im kazem moje lijepo vjenacno prezime.
A vlasnik? Zakovic.
I tu se meni upali lampica! Oni vide ime vlasnika gori na tabli u portunu, pa vide prvi stan u prizmelju (di obicno vlasnici ili superi zive), isto nesto dugo, komplicirano, pocinje na “Z” i zavrsava na “ic” - i misle to je taj.
Aaaaa, zato uvik meni svi zvone! Koliko mi je tribalo....
I objasnim ja njima di ce nac vlasnika, bla, bla, oprostite na smetnji, nema problema, ajbog i zivili.
Eto moje jutarnje dogodovstine!
I sad mi je cilo jutro ta faca sa slike u glavi... tipicna nasa domaca kockasta glava s klempavim usima... nije cudo da “looks familiar!”

- 16:44 - Komentari (5) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 25.09.2006.

Nedilja

Sve kao pasce kisa, naoblacilo se dobro, ali skroz je toplo, stovise znojimo se po kuci. Mi bi negdi vanka, ajmo drzat fige da ipak ne padne pa sta bude, lako nam je otrcat po pljusku do auta i doma susit se ako nas strefi.
I tako smo otisli u Queens Botanical Garden. To nam nije daleko, a meni je bas drago bilo vidit kako biljcice disu nakon cilog lita, bili smo na prolice zadnji put.
Bilo je bas lipo, a i imali smo srice, nije pala kisa.
Evo sredjujem slije, dica se najila, naigrala, sad gledaju malu sirenu pa vecera, kupanjac i spavanjac.
Sutra opet ponediljak, jos ovu sedmicu je Vanja doma, drugi ponediljak krece u vrtic, ili malu skolu kako ona kaze - jer Anja ide u veliku.
Evo film vec gotov! To posto Vanji premotavamo strasnosti onda umisto uru ipo traje po ure. A znajuc Diznijeve filmove za dicu, premotas vise od pola filma.
I to bi bilo sve za veceras, nemam bas inspiracije.
Ajbog!

- 02:15 - Komentari (14) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 18.09.2006.

Opet rodjendan!

Proveli smo ga u Nju Djersiju na kupanju! Hahaha, gula, nisam se nadala da cu jos jednom obuc kupaci nakon puste zimine, sljapavice i kisurine ovde! Pari mi se da se prvi put namistilo da je lipo vrime za vikend, a kisa samo na radne dane, obicno je obrnuto, lipo suncano priko sedmice a onda se u petak navecer naoblaci i subota je vec adio! A ovo je bilo bas ko naruceno, u petak navecer se rascistili oblaci, u subotu lipo sunce, toplo, prolice, u nedilju jos toplije, lito, 80 stupnjeva!
Tamo se Pero s ekipom kupa ovo lito pa je tija i nas odvest da vidimo kako je lipo, masu mu se svidilo, da je lipse od ovih kupanja po Njujorku. I stvarno je, lipo je, cisto, uredno, pjescana plaza u nedogled, kupaci na sve strane, valovi sve veci i veci, more ti tokom dana prilazi sve blize i blize, bas je bilo gula.
Anji je ovo bilo prvi put da se bucnila u oceanu, do sad je uvik samo na prolice mocila noge pa se posli svaki put razbolila, ledeno skroz. A ovako u 9. misec, nakon cilog lita, skroz je ok, nije se jos oladilo, nije bas najtoplije, ali nije ni ledenica neka strasna.
A valovi su gust ka i uvik, i Vanja se raspametila. Je da je Anja na kraju ipak zakljucila da nema mora do naseg doma (moje dite!), ali neka je probala, da moze utvrdit razliku. Malo joj je isto bila frka kad je poklopi i odnese, kaze moras drzat gace (a bila u jednodjelnom kupacem)!
Malo sam slikavala, posli se isla kupat, a posli nestalo baterija, nisam se pripremila. Ali nema veze, bice par liph slija kako Vanja i Pero za ruke trcu prema moru pa kad dodje veliki val bize nazad i ona cici i vristi, to mi je bilo super.
Je malo duga voznja do tamo, uru ipo kad nema guzve, a nazad i dvi i nesto jer se svi vracaju u nedilju navecer, tako da smo kasno dosli nazad, ali nije bilo ekscesa, dica su se dobro drzala, Vanja legala u 10 ipo bez suza i neuroze, super. Naravno, cim su legle, obadvi su umukle, nije bilo mama pisicu, di mi je vodica, mogu li citat i ti bakraci, obaljestilo ih je momentalno.
A bome i mene je.
Sad triba raskrcivat krs stvari sta smo iz auta ubacili doma, suncobran, frizider, kostimi puni pjeska, sugamani, robice, sinoc sam samo zakljucila sta mozes sutra ne radi danas i pod tus i na spavanje.
Danas treba ic u doktora po papir za vrtic da je zdrava pa to odnit tamo skupa s ispunjenim formularima, tako da joj rezerviram misto za pocetak 10. miseca da pocne ic, stavla sam ponediljak, utorak i sridu od 2 ipo do 6, a na karate idemo u utorak, cetvrtak i subotu. Tako ce jedan karate preskocit pa ce samo u cetvrtak ic, to joj nece tako tesko past, samo jednom sedmicno, vec evo drugu godinu visi tamo najmanje dva puta sedmicno, a dok nismo zakljucili da je Anji tesko stic i karate i domaci rad isli smo skoro svaki dan. A u subotu Anju Pero odvede, to isto Vanja preskoci.
Tako cu ponediljak i sridu ja imat popodne s Anjom solo, odvedem Vanju u 2 ipo pa produzim po Anju u 3, i solo smo do 5 ipo kad zajedno prosetamo po Vanju prije sestice. Tako imamo 3 ure solo, jedna neka ode po putu gori-doli, ostaju dvi efektivne za malo se konstruktivno druzit. To mi je drago, ubila sam dvi muve, mala se druzi s dicom i bez mene malo, to je njoj tribalo, a velika ima malo mamu samo za sebe, to je njoj tribalo.
I ne moram Vanju vuc svaki dan sa sobom kad idem po Anju, samo u cetvrtak, u petak Anji skola ranije zavrsava pa je moze dovest teta Caroline.
A osta mi je kljuc od kuce u autu jucer, bice danas ulazenja kroz prozor... ili cu morat ic trazit auto po parkiralistu... Bice veselo u svakom slucaju!
Ajme ne da mi se prestat kuckat, muka mi se okrenit od monitora na drugu stranu koji je krs po kuci!
Odoh, sta nisi jucer moras danas, ko mi je kriv.

- 13:40 - Komentari (8) - Isprintaj - #

petak, 15.09.2006.

Young Menovi Criscani Americki

Sicam se one pisme sta smo plesali i urlali "vaaaaj em si ej, vaaaaj em si ej" i kliberili se ka blesavi - to ono u proslom zivotu - i evo sad ce mi dite ic u vrtic u YMCA! (Ovo s kriscanima je ostalo od pradavnog osnutka YMCA-a, nije da ce mi dite ucit molit, hahaha! Ja mislim da po amerike i ne zna sta kratica znaci, ja sam mislila da su to mladi americki nesto bla asocijacija i u tom stilu!)
Hehehehe, nasla sam vrtic.... tra-la-la... pjevusim ja... tri puta sedmicno od 2 ipo do 6 dodje 250 dolarica misecno, to je skroz ok lova, lani smo teti davali 30 dolarica za jedno prijepodne, pa racunam da je to isto tri puta sedmicno bilo bi 90 sedmicno puta 4-5, ovisno koliko taj misec ima sedmica, ispalo bi 90x4 ili 90x5, u svakom slucaju vise nego ovo. A nekidan teta sta doma cuva dicu u stanu, leze po podu izmedju stolova, kaze 30 dolara dan ili 150 sedmicno. Aj nije 30 prijepodne nego cili dan, ali opet se igramo sve po 30.
Tako u biti ovo uopce nije puno lovuse, to ocu rec.
A relativno je blizu, blize nego neki sta sam gledala do sad, nema ni 10 minuti prosetat, 3 bloka od nase kuce, do Anjine skole je 20 minuti i tocno 8 blokova, brojile nas dvi naglas.
Tra-la-la... hihihihi....
A unutra skroz smisno, tete skroz simpa, dicica pivaju na sav glas, prava mala skolica, to je bas ono sto ona i ocekuje, mali stolici i stolicice, policice s igrackicama, kontejnerici sa ljepilicama i tako to, sve po redu, odma ispid su im nase tzv. "velike ljulje", tamo ih izvedu prosetat, ma ludilo!
Tako od 10. miseca idemo tri puta sedmicno, ima i jutarnji termin, ali meni je drazi ovaj popodnevni, tako da mogu s Anjom bit malo nasamo nekad u zivotu.
Odoh, djete mi se uvaljuje u krilo, pritisnice nesto pa ce bit belaja....
Traaaalalala, pjevusim jaaaa... i cerekam seeeee, hehehehe....
Uf, sto bode ovim malim peticama!

- 22:08 - Komentari (6) - Isprintaj - #

utorak, 12.09.2006.

Slavlje

Slavlje je bilo ludilo, u 4 ure Vanja, Anja, Pero i ja u basti, kupili po Vanjinom izboru rekvizite to jutro, pa puvali balune, stavljali poni stolnjak i pijatice, casice i kapice, puvalice i vec sta li sve postoji od tih budalastina, a sve u poni stilu, onako rozikasto i secerlemasto. Bilo je oblacno sivo i lagano vjetrovito, obuci jaketu dugih rukava, napuni casu da ti ne odleti, inace nelose. Pala je pica, pa igranje na travici, crna marica 1-2-3, Vanja se ismijala i istrcala, pa puvanje torte, papanje torte (ona vadi cokoladnu crtu iz svake fete!), pa sve papirnato u smece, ostatak torte u frizider, i na ringispil.
To je bio zadnji dan ringispila, imali smo par karata od jucer, tako nismo morali cekat red za kupit karte, dosta sta jos moras cekat za svaki sadrzaj. Onda upecali neke mekance, maloga medu, Vanji padala glava kad smo u 8 uri isli doma, bila je cila hepi, aj dobro je prosa rodjendan.
U jednom momentu se bila sitila pa rekla a di su djecica, ja joj rekla bilo im je zima doc, vidi kako je cudno neko vrijeme, ne znamo oce past kisa i puse vjetric, i ona vise nista nije komentirala, otisla za svojim poslom. Jedino mi je Anja bila razocarana, ali sam joj rekla neka se suzdrzi kukanja isprid Vanje, sta je i upalilo. A to sto sam ja bila razocarana u ovoj prici nije bitno.
Osim toga, sad je upravo teta Caroline prvi put odvela Anju, dogovorili smo se za 10 dolarica tjedno u jednom pravcu, to je ok, taman ispadne 2 dolara jedan djir, toliko je valjda i metro karta (nisam se davno vozila). Zato ja mogu sidit i pisat blog u 8 ujutro dok Vanja spava, ah kakvo olaksanje! Moram samo uvatit jednu tetu za rezervu ako se ovoj dite razboli pa me nazove u srid snjezne mecave po mracini u 7 ujutro da nece ic, da mogu toj susidi rec pliz mozete li danas i Anju povest sa sobom jer uobicajeni aranzman ne radi.
Za povratak nazad moram ulovit nekoga ko isto ide u 3 ure, ali to mi za sad nije frka kad nije jos velika zimina, a i ako uvalim Vanju u neki vrtic mozda izbjegnem tu uru s njom ic, samoj mi je lako i da sikire padaju (samo da nije u 7 ujutro!).
Vrtice trazimo, gledamo, nasli smo par po cirka 500-600 dolara misecno za 3 puta tjedno, s tim da je Pero mora vozikat ujutro ili popodne, ovisi koji turnus izaberes, dicinji bus od vrtica u jednom pravcu je 100 dolara (u dva pravca 200). Pokusavam nac nesto jeftinije, jer znam da ima za 100 dolara tjedno tih family day care sta nisu pravi skupi day care centri sta lupaju cifre ka gore navedene. Family day care je i ono di je isla lani, i Anja prije nje, to je opet vrtic, samo je registracija drukcija, napravljen je u sklopu kuce di ljudi zive, a ne u zasebnom prostoru.
Ali necu vise pisat jer sam skroz postala dosadna, non-stop o istom drobim. A sta cu kad mi je samo to trenutno na pameti.
Da sam znala da ce mi zivot o tom autu ovisit upisala bi voznju davno nekad kad mi je mama jos ka curi govorila ajde upisi, tribace ti, a meni se nije dalo... a sad ovde ne smim, a u Splitu nemam dovoljno vrimena. Sad je kasnoooo da se kajeeeem.... zato odo skuvat kavu, suva ova krmeljiva prica nataste.
Pozdrav iz dosadne faze. Glupa jesen i pocetak skole, uvik sam mrzila to doba godine (bice nisam jedina?). I bas tad da mi padne rodjendan. Kakava glupost! A za ne falit, Vanju rodila na prvi dan skole! Kakva majcinska pakost!

- 13:44 - Komentari (5) - Isprintaj - #

petak, 08.09.2006.

Novi prst

Petak. Danas ne smim zaboravit da je Anja gotova u 2.20, a ne u 2.57 (kakva ura!) ka u ostale dane.
Jos djipamo svako jutro i popodne gori-doli u skolu-iz skole sve tri. Prva dva dana je padala kisurina, ali sad je sricom opet lipo vrime, navodno ce bit lito do ponediljka, pa ce opet zaladit.
U Vanjinom vrticu nema mista, nasla sam jedan drugi koji moram ic vidit, nece na telefon da ti recu koliko novcica. To cemo morat rano ujutro svi coporativno otic prije skole i posla, autom je par minuta od kuce, a opet predaleko za ic bez auta. A ure su im tako namistene da radni covik moze jedino ujutro prije posla povirit. Ali ajde bar rade od 7 ujutro i imaju opciju 3 puta sedmicno. Tako bi je Pero moga prije i posli posla odvest i dovest, pa bi ja onda samu Anju vodala, a Vanju samo 2 puta sedmicno.
Drugi vrtici koje sam nasla ili rade tek od osmice, ili nemaju opciju par dana nego samo cilu sedmicu, ili primaju dicu od 4 godine, ili se, ka jedni sta su skroz blizu Anjine skole da bi je mogla i ja odvest, uopce ne javljaju na telefon, a u oglasu im ne pise tacna adresa, samo krizanje ulica. Svaki put sekretarica kaze ostavi poruku, ja ostavim, niko ne zove. Saljem e-mail, niko ne odgovara. Kakve budalastine, puna mi ih je glava.
Jutros sam uletila jednoj simpa zenskoj sta je znam iz vidjenja od kad sam dosla u NY, stalno neku dicicu voda gori-doli, ili u kolicima po kvartu ili s vecima ide u skolu i vraca se posli s njima.
Vidila je isprid skole, pitam je jel ona ima neki day care ili pre-after school, jer da je vidim da stalno voda pustu dicu gori doli. A ona se smije, da nije nego da su njena dica velika i da su joj to unuci!!! Ja pala u nesvist, zenska pari malo starija od mene, a ima sina od 27 godina i cer malo mladju. Elem izlozila joj ja moj problem, da bi dala nekome malo love da mi ga pomogne rjesit, skroz blizu stanuje, usput smo joj, i ona kaze da ok, da bi mogla Anju ujutro vodit, ali povratak je problematican, jer njeni izlaze u 2.20 a Anja u 3 ure (2.57!). Aj bar jutro da rjesim, opet dobro. Plus taj malac joj je bronhitican pa je cesto bolestan, u te dane sam o svom poslu, aj dobro i to, sta je - tu je, daj sta das. I tako mi je dala svoj broj, Caroline se zove, pa cemo se cut.
Evo dok sam ovo napisala presvukla sam Barbi jedno 15 puta, bila u Vanje doktora na pregled i dobila 15 inekcija, i sve tako redom. Odoh, jedva sam se izvukla 5 minuti na to da sam gladna pa sam dobila mali odmor za napravit sendvic.
Posli triba ic narucit tortu i kupit casice, pijatice, balone, budalastine za nedilju, jucer smo pravili pozivnice da im Anja danas odnese, i jos moram smislit sta cu sa sendvicicima, ocemo pravit ili narucit, svi govore nemoj se gnjavit, jeftinije ti je kupit sve gotovo i manja gnjavaza. Ah, sta ja nisam tip za ove furke, neke mame gustaju u tim budalastinama...
A jucer popodne je otvorija ringlispil u nasoj ulici, to svake godine bude na isti datum, talijani slave nekog sveca. Pa smo posli karatea skupili Peru i otisli svi zajedno, pa je Vanja upucala nekog medu, bila sva sretna, vozila se u nekim auticima, jahala konjice, posli se doma samo obrusila ka lesic. Ali bas je bila sritna, bas mi je drago. Kaze imala sam dvi godine, sad sam dobila jos jednu. Onda se uvati za taj treci prst - evo ovu sam dobila. Super baza. Ajbog.

- 15:05 - Komentari (4) - Isprintaj - #

četvrtak, 07.09.2006.

Treci rodjendan

Anja je zadovoljna, nova uciteljica je super, skroz joj je sila, i ekipa u razredu je ista ka i lani - do sad bi ih uvik izmisali tako da bi ih uvik bilo samo dvoje-troje od lani, ostatak razreda svaku godinu nove face.
Danas je Vanjin treci rodjendan. Buduci ona vec kuzi kako bi dicinji rodjendan triba izgledat, onda nema vise zabusavanja, nesto triba smislit. A di ces nabrat toliko dicice, pitanje je sad? Pa smo smislili da pozovemo Anjinu ekipu iz razreda, i uciteljicu, i usput mozda navrate neke mame-tate da ih malo upoznamo (mozda se uspijemo kome i pristekat za odlaske-dolaske u skolu?) - sad Anja ima zadatak pravit pozivnice, Pero kosit travu, a ja narucivat torte i stalivec. To bi se tribalo dogodit u nedilju popodne, navodno ce bit lip dan. Jer naravno moramo u bastu, ko bi ih doma natrpa, jedva i mi ukucani stanemo. A u razredu dvadesetoro dice. Ja sam optimista, valjda nece svi doc? Sa mladjom bracom i sestrama? Mamama i tatama? A mi u basti imamo mali klimavi plasticni stol i 4 stolice... ako sad ne dobijemo otkaz iz stana, necemo nikad!
Eto, imamo vazni zadatak, Vanji uprilicit slavlje.
Da se to i meni desi.

- 17:16 - Komentari (3) - Isprintaj - #

srijeda, 06.09.2006.

Prvi dan skole

Ujutro, sve tri budne prije 6 uri, u 8 dovele Vanja i ja Anju u skolu, tamo gomile dice naguravaju niko ne zna kud koji mili moji, roditelji se nabacuju na ogradu, deru, kad sta di kako, ajmemenimajko, i odosmo kuci pjevajuci. Doma cisti, peri, ribaj, spremaj, dugo nas nije bilo, napadale naslage prasine po coskovima a i uze.
U 2 ure opet po Anju, opet gungula, ne zna se di dica izlaze, na koja vrata, a vrata ne fali, ima ih na sve strane, te centralna, te u jednom dvoru, te u drugom dvoru, a ti trci, trazi, pitaj, zuji, u gomili ostalih izbezumljenih mama, tata, sestara, cuvarica i ostalih raznolikih nadleznih staratelja. Kisa pada nemilice, mi nosimo traperice, Vanja u medjuvremenu zaspala u kolicima ispod kese, po njoj kisa pada, a glava joj pala na prsi, ljulja se livo-desno.
Ah.
Ali dobro je, izgleda da ima sanse da se docepamo nekakvog autobusa za ubuduce, iako je treci razred pa navodno nema vise pravo. Ovo navodno po izvjescu pustih mama koje vode dicu svako jutro za ruku po snigu, ledu i mrazu, da bi ih opet docekivale isprid skole popodne, ajme meni koji crnjak, s Vanjom koja bi se smrzavala po putu - a put traje 20 minuti, brzim hodom. Ali aj ti brzo hodaj kroz snjeznu mecavu!
To jos moram ispitat i utvrdit, i jos Vanji da nadjem mrvu vrtica blizu kuce za nevelike pare, i sve sam jesnje nebuloze rjesila.
Haug! Bijela skvo je rekla!

- 02:21 - Komentari (4) - Isprintaj - #

utorak, 05.09.2006.

SRETNO STIGLA, DRUGI PUT...

...ali ovaj put u obrnutom pravcu - evo me nazad u velikoj gradini.
Necu nista pisat, nije jos naisa momenat, praznicki ponediljak, veselo vece, sutra Pero radi, Anji prvi dan skole, bice vrimena.
Ja sam u nekom maglovitom raspolozenju, ne znam uopce kako bi definirala trenutno stanje svoje iznutrice. Sivo se mijesa sa svijetlo sivom, uz krpice tamno sive i provemene bljeskove, plavo-ljubicaste uglavnom.
Odoh, pa se cujemo. (U nekom obojanijem trenutku.)

- 01:15 - Komentari (2) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>