Vasilisa Premudra

nedjelja, 20.08.2006.

SMRC!

Ajme meni sta sam izgadila bidni Zagreb, sad citam doli zadnji post i ne mogu se cudom nacudit! Je da mi nije narocito simpatican, mio i drag, ali nije bas ni da ga toliko ne mogu smislit da bi tribala bit toliko otrovna - bice mi je bilo u glavi sve sta me ceka prije puta, pa je bidan platija za putnu groznicu! Sta cu kad mi nema Pere, mog dezurnog krivca, po necemu moram udrit kad mi dodje zuta minuta! Zagrebe ispricavam ti se, putna groznica, pun misec, juzina, PMS, sve po redu bla-bla, nemoj se ljutit.
Idemo dalje. Dakle, viza je ok, cekam da mi postar donese pasos sa novom naljom unutra dicno prilipetanom.
Put je prosa uredno, nocni vlak iz Splita krenija oko deset navecer, stigla u 5 ipo ujutro. U vlaku sve ka i uvik u vlaku, mularija galami s pivama, fosili ronjaju, dezurni ridikul me ispila, u neka doba sve umuklo, ugasila se svitla, svi hrcu u cudnovatim polozajima, vlak trucka, svirucka, drmucka, glava pada livo-desno, kad stigosmo.
U medjuvremenu zimica, obuci bicvice, navuci maju dugih rukava, i u cik zore trazi po kolodvoru wc za umit se i doc sebi. Pij kavu, pa jos jednu, uvati bus za Veliku malu goru, pitaj sofera da ti migne kad tribas izac, tamo opet pij kavu do 9 uri, pa kroz sas i pustaru po jedva vidljivom puteljku zapici di triba. Srica sam vec bila, inace blage veze ne bi imala di triba ni kako i odakle, ovako je bilo lako, znam sve trikove, skrivene kave i zakucaste puteve.
Tamo kad udjes uzmu ti mobitel i pretresu te ka da si na aerodromu, a onda kad udjes di triba cekas jos 3 ure dok dodjes na red za razgovor. Naravno da je vrime godisnjih odmora i da od 5 saltera radi samo jedan i naravno da je tu zenska koja radi prvi put i nema pojma, pa sve ide puzevim korakom; ono sta bi inace trajalo po ure sad traje tri ure vise - ali na te bed lak nonsense smo navikli u zivotu, nista novo i vrijedno pretjerane sekracije.
Razgovor je prosa uredno, na pitanje kako mi se svidja u Njujorku sam joj svasta izgovorila, ocajno, grozno, bezveze, uzasno i ne svidja mi se, dala mi je vizu bez rici, sva zacudjena neuobicajenim stavom u odnosu na uobicajene vizne molitelje.
Onda u jednu uru pici nazad, bizi s male velike gore nazad na kolodvor, kupila kartu za gimnasticarski vlak u 3 ipo, sila popit kavu na stekatu kraj kolodvora. Tamo mi ka djankiju padala glava dok sam se znojila i cmuljila pivcinu, i u tri ure krenila trazit svoga nagibnoga transportnog prijatelja.
Nagibni se dobro nagiba, po puta sam prespavala, drugu polovinu umirala od dosade. Malo prije devetke sam bila u Splitu, dakle otprilike tocno u istu uru u koju sam krenila 24 sata ranije. Za opcu informaciju, cijena nocnog sporog sugavog i lipog cistog brzog nagibnog vlaka je skoro pa ista. Jedino sta u nagibnom nema vesele omladine, ronjavih fosila ni dezurnog ridikula - skoro prazan vlak.
To je izvjestaj vezano za prethodno postirane predputne strepnje.
Inace, proslo je zahladjenje i proljetne temperature, opet se kuvamo leso u znoju lica svog. Sutra idemo kod tetke u Rogoznicu, u ponediljak je rodjendan maloj Nini od mame Olivere, u utorak idem u zubara, u sridu nemam nista obiljezeno na kalendaru.
Pucaju me vec crnjaci od same pomisli na skori odlazak, zadnji red na listu kalendara od zadnje sedmice ovoga miseca pari se svakim danom sve manji, a 2.9. sve blizi. Smrc, vec sam u depresiji. Razmisljanja u slikama. Pero na poslu, Anja u skoli, ja sama s Vanjom, Vanja spremna za nove dozivljaje, a nigdi dozivljaja. Nema kupanja, druzenja, akcije, organizacije, opet smo u ritmu sidi di si ni za di si nisi, posli skole rucak, karate, domaci rad, jesen, kisa, zimina, crnjak. Vec mi se place, cim na to pomislim, a stalno pomisljam zadnjih dana.
A sad odo lec, jedna ura je.

- 00:34 - Komentari (7) - Isprintaj - #

srijeda, 16.08.2006.

Vracam se Zagrebe tebi...

Veceras putujem, vlakom u 9 uri. Tamo sam u 5 ipo ujutro, a u 9 sam zakazala termin za vizu. Americku ambasadu su preselili bogu kraj noge, pa triba izbauljat iz vlaka najranije u cik zore i trazit autobus za doc do tamo (do noge). Navodno se radi o tajanstvenim prostorima neke velike gore koju zovu goricom jer je, uprkos svojoj u nazivu spomenute velikosti, tako malena da je zasluzila i deminutiv. Nakon sto tamo odsjedim u redu na bliske susrete cudnovate vrste, slijedi izlaganje mucno prikupljenih papirica tipa pasosi, formulari, slike, dokumenti i uplatnice na velike novce, koji se - a nego kako - ne vracaju nazad i u slucaju da zahtjev za vizu bude odbijen. Onda opet sidji s velike male gore nazad u centar vlacno-autobusnih dozivljaja, a u nadi da vlak u 3 ure za Split nece otic bez mene, jer ce to znacit mucno obilazenje nase prijestolnice do vecernjih sati i sljedeceg vlaka u pravcu kuci pjevajuci.
Ovo puno slova nabacano bez neke makar blage veze oce samo rec da mi je muka vec unapred od pomisli na neizbjezne putesestvije u stanje svijesti tipa cekam red u zubara da mi izvade zivac bez inekcije. Eto toliko me to sve skupa veseli.
A sto se same vize tice, ne znam ni ove kao ni prijasnjih godina jel mi draze da mi je odobre ili da me otkace jednom za svagda, ne moze vise, fala i zivili.
Tako odoh, 6 uri je, triba spakovat bitnosti i vidit sta cu obuc, sto posto cu se smrznit ka i uvik u tom najljepsem gradu na svijetu od kojeg ruzniji i antipaticniji ne vidjeh. Mozda je Frankfurt zimi u uzoj konkurenciji, ali nisam ni u to bas sigurna.

- 17:43 - Komentari (0) - Isprintaj - #

petak, 04.08.2006.

Nastavak

I tako, babuske odose u 4 palme na predrodjendansko predslavlje. Dosle Tanja i Goga, Sanja i Dragica, moji povirili na minut i otisli po Neru na aerodom, a mi ostali bancit skoro do 9 uri, sto je za Vanju teska nocina, obzirom da je inace vec u 8 komirana. Buduci je siznila od neispavanosti, tako je zadnjih po ure zavrljacila japanke i zaplesala, pivajuci na sav glas, sou program. Prije toga Anja se divila darovima, u kuzini tu u 4 palme istresli na tacnu sladoled i zaboli svicice, pa se ukazala svecano noseci vatru u rukama, uzbudljivo skroz.
Dosli doma, Vanju spakovala, i sili 1-2-3 sekunde, kad ulaze na vrata starci s Nerom, nismo se vidile od proslog lita. Tu je palo ljubljenje, Anja u krevet, pa starci, pa nas dvi bla-bla do ujutro.
Nedilja, ujutro zivkam potvrdit rodjendanska zbivanja, u 6 ipo u Fantazije priko puta Prime/Stande, ispod Globo hotela. Bilo je desetoro dice skupa s mojima, unutra ih teta zabavljala, dalo im picu, igrali igrice, pa torta, a ja i roditeljstvo sidili isprid i tukli po pivama, skroz veselo. Kad je dicu pomelo iznutra, nastavili su trku vanka na onom lipom brisanom prostoru, a mi nastavili sidit isprid.
Bili su Beba s Tomom, Olivera s Ninom, Sasa s Marinom, Saskor i Zorana s Elom, Viki s Gail, Piko s Tali, Nina s Dorom i Tinom, i ja s Vanjom i slavljenicom, to je tocno desetoro dicice. Zvala sam i Zanu s Petrom, ali je zakocila na Solti; Hole i Tonka s malim Lukom i Marinom su na Visu; Mira, Ednina mama, je jadna bolesna; Haris i Zeljka su rekli naletit, mada su Edna i Deni ostali s bakom na Hvaru, ali na kraju su (Haris i Zeljka, ne dica)zakocili na drugom rodjendanu pa su se javili da se nisu pojavili; i Romana i Sinisa su rekli doc s Ninom, ali ih nisam uopce uspila cut prije rodjendana, nisu se ni javili ni pojavili.
Sad je dici doma zanimljivo igrat se s darovima, Anja je rekla da bi tila bilo sta u vezi s konjima ili neke zenske kiceve-budalastine, tako je i dobila svasta u tom stilu, bas lipe razne torbice, kockice, konjici, perlice, gumice, zezalice, knjigice, lutkice, robice, filmici, gustaju obadvi. Ja sam se taman malo umorila od kupanja po cile dane, blago sam izdusila, tako da su novi sadrzaji dobro dosli za malo ih zabavit da ja mogu zabusavat.
Olivera Ninu vodi na plivanje tri puta sedmicno na Jadrana, tako da mi je dala ideju da bi i ja mogla Anju odvest, i bome na probnom prvom satu Anji se svidilo, sad jedva ceka kad ce opet otic , a ono jutros kisa pada, zimina, drugi put.
Evo sad se Nera igra s njih dvi, cilo popodne igraju igre na kompic i zezaju se, ja koristim guzvu pa sam malo zbrisala u virtualne prostore. Odoh, 7 uri, jos malo pa malu pakujemo i planiramo vecernje sadrzaje. Lipo je zaladilo, gust, prvi put da se ne topimo nego je skroz ugodno, cak i pusika, kakvo olaksanje.
Toliko za sad, pozdravljam sve prisutne.

- 18:29 - Komentari (3) - Isprintaj - #

utorak, 01.08.2006.

Obecani post-rodjendansko-slavljenicki i svjeze-sestrinsko-zbivalacki izvjestaj

Nije bas da sam pri inspiraciji danas, ali svejedno. Rodjendan. Prvo, u petak, veliki - to su svi oni koji nece bit u funkciji malih na djecjem rodjendanu u nedilju. 4 palme, 6 ipo, Tanja i Goga, Sanja i Dragica; moji povirili i produzili po Neru na aerodrom.
Anja je nekidan, nakon sta smo cili grad obisli dok se nije uvjerila da smo sve vidili i oducila koje su joj draze, dobila cipelice-vezivalice, tj. rimljanke; patila je za njima cilo lito, tako da joj je to bio moj dar za rodjendan. Uz njih iskombinirala narancastu maramu s resicama u funkciji suknje. Maramu je bila silno pozelila prije par godina zato da bude ista kao mama, jer sam ja istu takvu bila kupila sebi za na more. I Vanja je prije desetak dana dobila jednu istu takvu, da bude ista kao Anja. Sad kad je vidila Anju, i ona oce u istoj kombinaciji na rodjendan. Sredile su se, obadvi gori u crne majce i doli u te marame. To sto Vanja umisto rimljanki ima japanke je zanemarivi detalj, sreca moja. Kad su se nabile isprid zrcala, u istom momentu se obadvima upalila lampica, okrecu se prema meni - mama, a ti? Na kraju smo isli ka tri babuske. I mene umotalo u narancaste resice. Za maramu vezat oko pasa morala sam na resice nadovezat komad spaga (obratiti paznju gore - kupljeno prije par godina), ali nebitno, to smo kamuflirali. Kombinacija babuske je morala past po svaku cijenu. I tako sretno odgegasmo, mali, veci, najveci. Ajme neka me uja uvatila, ne mogu vise sidit, idem ca, nastavak drugi put.

- 18:43 - Komentari (2) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

<	kolovoz, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31