LAW AND ORDER: na taste
Jutros negdi oko sedmice, Pero upravo izisa, ja se taman digla, kad neko zvoni. Cirim ja ko bi moga bit najranije, kad ono vidim dva tipa drze neku zlatnu zvizdu meni isprid ociju i vicu “POLICE!!!” (kao policija, ne kao stalaze - op.autora)
Sta je ovo, scena iz neke krimi serije, di sam ja, u Americi mozda?
Cirim ja, gledam zvjezdicu, gledam njih, aj dobro je, izgleda da su stvarno policajci, face su im skorz ljutito-ozbiljne, zvizda nije plasticna, a i ne bi valjda kakvi manijaci u 7 ujutro dolazili na vrata s takvom facom (kakva logika, a?)
Kad pitaju oni mene jesam li ja vlasnik ove nase kuce, jesam li super (oliti ga domar ili kako bi li se to vec zvalo, onaj koji zamjenjuje vlasnika ako taj ne zivi u zgradi), ja kazem nisam, i sve se mislim zasto uvik svi meni zvone, i onaj sta dolazi jednom misecno ocitat struju, i neki za plin, i svakakve budalastine, uvik na mene.
I pokazu mi neku sliju neke kockaste muske glavine s klempavim usima, da jel ga znam, ja govorim pari poznat, ali nemam pojma ko je, a oni da je taj ovde zivija ali je uhapsen prije 2 miseca (ali im je uteka?)
I pitaju “koje je ime nase rezidencije” (bukvalni prevod) - i ja im kazem moje lijepo vjenacno prezime.
A vlasnik? Zakovic.
I tu se meni upali lampica! Oni vide ime vlasnika gori na tabli u portunu, pa vide prvi stan u prizmelju (di obicno vlasnici ili superi zive), isto nesto dugo, komplicirano, pocinje na “Z” i zavrsava na “ic” - i misle to je taj.
Aaaaa, zato uvik meni svi zvone! Koliko mi je tribalo....
I objasnim ja njima di ce nac vlasnika, bla, bla, oprostite na smetnji, nema problema, ajbog i zivili.
Eto moje jutarnje dogodovstine!
I sad mi je cilo jutro ta faca sa slike u glavi... tipicna nasa domaca kockasta glava s klempavim usima... nije cudo da “looks familiar!”
|