Naporan vikend
Ala sta me ovi vikend izmorija, jedva sam docekala ponediljak za malo ohanit!
Prvo subota, napalili se najranije sredit bastu, cvice culi po pitaricima, nema smisla, bice lip dan, ajmo to danas najzad obavit kako triba.
Najranije oko desetke vanja i ja skocile kroz prozor, pero anju vodija na karate, glumija mi tehnicku podrsku i obavlja kupovine potrebitih budalastina, ja sam ga pilala svaki cas– lipo telefon i u basti radi pa mos zvrcnit cim ti nesto padne na pamet (kupi jos soila za cvice, vec sam ovu vricu postrosila...i meni novu lopaticu, ova se raspada...aj pliz donesi one alate iz podruma...i ukljuci vodu za bastu usput...moga si odvest i vanju da malo proseta kad budes isa po anju na karate....pa nam uzmite usput po kroasan u DD-a usput... os mi uzes usput i kutiju cigara... a sta cemo jest danas?)
Ja sam odma revnosno navalila busit rupice za uvalit biljcice, a vanja mi je rekla pomagat, sto je bilo zanimljivo ravno minute dvi (2). Sricom tu su bicikle, metla, lopatice, zemljica, kamencici, pa je izdrzala nekako u svom filmu (ne to stavljat u usta, sta to imas u ustima, izvadi to iz usta... cekaj, pasces, ne stajat na bicikli... ej, ne mozes sama na skale, mora te mama drzat.... dobro, idemo pisit, evo me... ne cvjetice cupat... ne tu kesu busit, ispasce zemljica... ne se penjat po ogradi... ne to dirat rukicom, bocnices se, to je ruza, bockavi cvjetic... ne moze beba motikom kopat, teska joj je, udrice se... ne bosa setat, bocnice se nogica... ne tamo ic, tamo je kakano smece...) dok pero nije dosa po nju da idu zajedno po anju na karate. Tu su usput svi troje sili u DD jest kolace, a mene su zaboravili.
Ali brzo sam im oprostila jer sam, sto je rijetka zgoda, gustala malo samocu dok su oni sidili u kolacarnici - s vanjom u basti zasadila sam dvi, a bez nje dvadeset biljcica, naravno u istom vremenskom periodu,.
Onda su svi navrli ispadat kroz prozor. Naisla je i alisa, anjina draga prija koju dugo nije vidila, dosla je kod bake, kuca do nase. Srece moje, njih tri se super zabavljale cilo vrime, nisu me nista pilale, a i pero je prionija, tako da smo, uz malu pauzu za pojist picu (tu u basti, prljavih ruku), do navecer bili gotovi.
Taman zavrsili, kad pocelo se mracit, zapuvalo, i visnja i zoran naisli, ajmo mi kuci prat ruke, dici dat jest i stavit ih lec. Oni ispekli mesinu, ja vanju stavila lec, anja s nama vecerala pa i ona u krpe.
Tu se smijali, zoran je bija u elementu, bacija par baza za umrit od smija, covik je strelac, nije on to namjerno. Donili su dvi bocice vina, ali su falili pa uzeli neko lipo, planilo je odma, visnja prije vecere isla kupit jos. Ja sva umorna, najilo me, napilo, nasmijalo, zaspala sam ka beba, ni do gorena mi nije bilo.
Kad sutra u 8 i kvarat mala ura zove, mama, ja se budila, ja nece vise nanat, moze ja tu doc? A u podne dogovorili anji jahanje, ono sta smo joj obecali za utjesit je od razocarenja nakon neuspjelih jahackih pokusaja za vrime juzni nju djersi putesestvija. Tu malo DD-kolacici (ovaj put su mi donili kroasan, ali suvi, bez masla, i mrtav ladan, nisu rekli da ga zgriju, opet sam ih navikala!), malo vriske po kuci (anja-vanja, jutarnji vikend-stil, ko je prvi poceo, ona mi se beljila, ona meni ne da, ona me ugrizla, ona mi je uzela, ovo je moje... i tako u nedogled, moras brzo izac iz kuce da ne bi poludija!), malo pravljenje sendvica i ko ce sta obuc, visnja donila dici suknjice, vanja sva sritna, uspili smo nekako slozit kombinaciju, i ajmo u zivot, ceka nas konj.
I tamo njih dvi jahale, onda isli u kvins farm muzej di smo bili i ovu zimu, bas sam tila otic na prolice kad zazeleni. Bas je bilo lipo, setas po suncu, dica trcu naokolo, malo mazi ovce, vuci iz za usi, hrani, malo trcu za curkama, malo plase koke, hrane ih, cude se kad ih kljucnu, pa zeko, krava, livadica, oranica, travica, sta ovo, sta ono, lipo su se izgustale. Anja se isplakala i zaspala (pojili smo joj sendvic pa je bila gladna), kupili usput jednu azaleju u h.d. i doma, to posadili, ispekli mesinu i dica jest i spavat.
I evo ja istresla slije, nalupala slovaca u medjuvremenu i sad odo i ja past u nesvist.
Evo travolta i nikolas kejdj, taman pocinje frka, ne zna cer koji joj je pravi tata, umricu od smija. Pero komentira 'pa jesu li se vise ispogadjali jebote!', to on uci pa malo virka.
Aj pozdravljam, evo slije su livo.
|