Tu sam!
Evo kobasicarka se javlja iz prakticnih razloga, ukobasicenih komentara. Triba nalupat malo slova da okrenemo novi list ovog virtualnog dnevnika. Nesto nemam osjecaj da je prosa prvi maj, obzirom da nikako spremit zimsku robu, jedan dan je lito, drugi dan opet zimina, tlaka ziva.
Danas srida, vanja u vrticu, gula. Ja pijem kavu i psihicki se pripremam za prijateljicu kosoperi. Kupila sam i boju za kosu, crvenu (a koju drugu?), mozda je i nameljam ako me uvati momenat.
Opce stanje dobro, s tim da vanja vise ne spava popodne, pa sam i ja u periodu prilagodjavanja na cjelodnevni ritam. Jucer sam zamalo zaspala na karateu na klupici, srica ona cilo vrime plazi po meni pa se to ne moze dogodit.
Bidno dite navecer se obrusi u 8 - 8 ipo najkasnije, to je isto lipo, reka bi covik imas dvi ure vise za zivit, kad ono ja jedva gledam, nisam za nista. Bice me usput i prolice puklo, tako da mi pero razvuce krevet vec u 10 uri da se ja ne bi, kad se baterije odjednom potrose, sroljala po podu. Nema u mene laganog odumiranja, masina radi, ide, zuji, i onda odjednom – prisavrne.
Prije neko vece pero ubra da prica sam sa sobom, a ono ja iza ocala hrcem u inkognito motu. Zena zavodi muza, romantika i tako to. Sinoc sam iz kreveta gledala gorena pa odmarala oci u pauzi od reklama. Pero misli da spavam, kaze hrces, koma teska, a ono ja otvorim oci svaki put cim opet cujem gorenov glas, isprogramirala se. Naravno, najbitnijih zadnjih 15 minuti serije nikad ne uspijem vidit, a to kao cekam cilo vrime.
Onda vanjino odvikavanje od nocne pelene, ona me zove svaki put kad se upisa usrid noci, triba prominit pelenu. Njen glas odma registriram, i u najdubljoj komi (ka i gorenov)! A ne mozes je vise bezbrizno ostavit do ujutro kad se svaki put probudi i zove te. Onda se jos obavezno probudi oko 5 uri i zove me da je dignem, da se ona odmorila i nece vise spavat. A ono mrkli mrak, tisina, svi u komi. Pa ja dobauljam i objasnim joj da svi spavaju pa i ona mora jos malo nanat jer nije jos doslo sati za probudit se, i mama nana, i tata, i anja, i mama luma, i mala beba, i mali braco, i vau-vau i medo i zeko... oooo-kej, mami.... kaze i zaspe. I tako svako jutro.
Ujutro u 7 pero budi mene, onda ja budim anju, odvedem je na bus, skuvam kavu, i u 8 i kvarat eto i vanje, mozes sat po njoj navit.
Toliko o mom bioritmu i uzrocno-posljedicnim vezama,vanji, pisanju, proljecu, peri i gorenu.
Anja muku muci s predpubetetskim filmovima (nikoga u skoli ne zanimaju konji, svi pricaju nesto dosadno, s kim cu se ja druzit, svi imaju najbolju prijateljicu, a ja???) i napornim tempom tipa skola, karate, domaci, a sve uz izmozdenu mamu i mini-sestru koja lagano postaje neuroticna od neispavanosti iza 3 popodne, taman kad anja dodje iz skole.
Desavanja? Pero sprema predzadnji ispit, ovo lito ce se lipo rasirit po kuci za i zadnji odalibat, ja cekam da mi ocjene zavrsni ispit od prve godine pa da krenem s drugom, evo vec dvi sedmice praznog hoda otkad sam to zavrsila a novo nikako da pocne.
Radovi u basti su poceli, bili smo u lov na cvice, sadili travu, nacekas suncani vikend pa navalis, onda opet pre zima, pre oblacno, pre puse ili pre nesto za nastavit di si sta.
Bija je rodjendan u mame lume, to je bio poseban dozivljaj, krs dice divlja po basti do nase na sve strane, teski atak na cula, jedva sam prezivila. Inace sad svaki dan cekamo zajedno s mamom lumom skolski autobus u 3 ure, otkad vanja vise ne spava u tu uru popravija joj se drustveni zivot.
Palo je i jedno veselo druzenje u nas doma, menheten ekipa, riblji proizvodi na zaru i lipo vino, dobro sam se nasmijala, skuzili smo da je iskopina sinonim za zenu arhajske ljepote i da je tesko prevest ric dika, u smislu ti si moj ponos i dika, ako dika nije ponos, sta je onda? Dicim se tobom, jel to isto ka i kad kazes ponosim se tobom? I koja je razlika izmedju kralja i cara, jel to u biti isto ili nije?
To su ukratko sva zbivanja nakon nasih putesetvija, sad smisljamo slijedece dozivljaje. Pero mi je da zadatak vidit di cemo za vikend kad je praznik u ponediljak na memorial day 29.5. i anji sam obecala da cu proucit koja bi bestija bila idealni kucni ljubimac u nasim okolnostima.
Teta u vrticu mi je obznanila da ne zna oce moc vanju dogodine opet primit na jedan dan, jedino sve ili nista, a to je cilu sedmicu po cili dan do 6 popodne, za 200 dolarica sedmicno. O parama necemo, al mi je previse muzike, ne triba mi bas toliko, ja bi neku soluciju 2-3 dana u sedmici, ne vise. Al kaze vidicemo jos u septembru. Aj dobro.
Eto, dosta za danas, dobro sam se nalupala na brzinu, kavu sam popila, muzika je zavrsila., pero je u medjuvremenu nazva pa me zeza alo di si hrkalo, jel skiljis na jedno oko.
Do sljedece zgode, evo jedna smisna slija i odoh, ceka me prijateljica.
Ej, Kosoperi, otkad se nismo vidile!
|