vakuum

Žablja perspektiva

Dobro, sad bi se već mogli i dići. Čujem ptičice vani kako su u punom pogonu. Sigurno čekaju mene da ih malo prestrašim. A možda je i moj najbolji prijatelj već vani. Sigurno već trči. Njegovi nisu pospanci ko moji.

Po količini svjetlosti, rekao bih da će mobitel svakog trena zatuliti. Valjda će ga čuti od prve. Ili bar od druge.
Samo da ne stisne krivi gumb, pa da ne isključi alarm. Onda sam nadrapao.

I kog me vraga zaključavaju u kućicu? Pa znaju da tu volim spavat, al nek mi bar dozvole da izađem kad mi se sve četri ukoče. Pa što ako dođem u njihov krevet? Nisam zarazan. A i friško sam okupan.

Pa, konačno! Bilo je i vrijeme. Ne sjećam se kad sam se tolko razveselio tom zvuku mobitela. Jel znaju oni kolko taj zvuk meni para uši? Da zaplačem malo? Da zacvilim? Za svaki slučaj, da ponovo ne zaspu…
Ili da samo čuju moje korake, da znaju da sam tu. Usput ću se malo i protegnuti.

Sva sreća da je radni dan. Vikendom bi me ostavili ovdje do 9. Mrzim vikende. Najbolji su mi oni tjedni kad klinci imaju ujutro školu. Onda se svi moraju dić na vrijeme. Onda i mene moraju otključati na vrijeme.

A kog vraga prvo idu na WC? Kao da meni nije sila. Pa čekam. Morat ću zacvilit, jer već vidim da će prvo ići kuhati kavu.

I kog vraga moraju piti tu kavurinu ujutro? Meni je dovoljno malo vode i već mogu van. Čujem da je Zlatni već vani. Poznajem njegove korake.
Možda nisam dovoljno glasan. Nakon ovog cviljenja, morat će exati kavu.

Strpit ću se još malo. Da ne dreknu kak sam dosadan. Za to vrijeme ću se malo razgibati. Izležavat se na tepihu.
Kolko cigareta treba popušit uz tu kavetinu? I kakav je to samo odvratan smrad iz te šalice. Kak to mogu pit?

Sad bi već bilo vrijeme da izađemo. Morat ću se ulizivat jednom, pa drugom. Da vidim ko će samnom danas u šetnju. Aha, Ona je još u pidžami. Bolje da skakućem oko Njega. On se ne mora ni počešljat da bi izašao van. Isti je ko i ja. Dobro, ne baš isti. Ja imam dlake za izvoz, a On može kosu oprati i vlažnom maramicom. Ako me Ona dohvati, ond nećemo još pol sata van. Mora se umiti, počešljati, jedna kremica, druga kremica, nekakvo crnilo oko očiju, pa par zamaha četkom po obrazu, pa parfem koji smrdi za poludit...

Jedva čekam pokazat Zlatnom svoju novu frizuru. Valjda će mu se sviđati. Za 150 kn, ne znam kome se ne bi sviđala. Mora da me jako vole kad tolko plaćaju za moje šišanje. Ma i ja njih volim, samo nek netko digne rit i otključa ta ulazna vrata.
Osim toga, već bi me mogli i samog pustit koji put van. Pa nisam više mala beba. Znam di je park, znam di je pekarnica, znam di Zlatni živi i znam di mi je cura.
Znam i da me sad ne šljivi ni dva posto, al već ću joj se ja sviđati. Još koji mjesec i molit će ona mene…

No? Jeste popili tu kavu? Morat ću opet malo zacvilit. Mislim da su me opet zaboravili. Ili da Mu donesem tenisice? Možda shvati koliko mi se ide van.
Ma, neću. Nisam vidio većeg smrada od tih tenisica. Tolko ću se još strpit.

Volim kad razgovaraju o meni. Kad me hvale kak sam lijep. I dobar. Sad kad se smirim, sigurno će mi se smilovati.
To uvijek upali..
Zamahnut ću par puta repom, da pomisle da sam sretan, mada bi im najradije prevrnuo tu kavu po njima. Već i na radiju kažu da je sedam sati.
Znao sam da će se On prvi dići sa tog stolca. Idemo u akciju.

Moram pokazat da sam sretan što obuva te smrdljive tenisice. Poigrat ću se malo s Njegovim žnirancima i ispustiti par čudnih zvukova. To će Ga nasmijati. A meni uopće nije do smijeha. Jučer sam, predvečer zadnji put bio vani. Već je sigurno sva škvadra u parku.

Otključat će ta vrata. Nemrem vjerovat.
Moja će glava prva izletiti iz stana. Sjurit ću se niz stepenice. Tu ga moram pričekat, jer on nije tako brz. I logično, kad imam duplo više nogu od njega. Ima još dvoja vrata za otvorit, a onda sam napokon u parku.

Opet je zaboravio lajnu.

Sad mogu slobodno zbrisat i igrat se bar pola sata. Nema šanse da me u tim godinama stigne.
Baš me briga hoće li kasniti na posao. Baš me briga hoće li kasnije vikati na mene.
Može me kazniti sa kupanjem.
Mali će mi se smijati da izgledam ko pokisla ovca. Pa šta?

Sad je trenutak da zapišam svako drvo u parku i pokažem frendovima svoju novu frizuru.
A možda je još i moja cura vani.
Možda su i njeni zaboravili lajnu.
Danas bi joj mogao pokazat kak me se golubovi boje.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Život ne treba shvatiti preozbiljno. Uostalom, 'ko se živ iz njega izvukao?


Ne mogu psovati, pa ironiziram.
Ne da mi se govoriti, pa se smješkam.
Slabost je, dakle, moja snaga i bezvoljnost moja volja.
Jer ja - nisam ja.
J.P. Kamov


POSJET UVIJEK ČINI ZADOVOLJSTVO. AKO NE PRI DOLASKU, ONDA PRI ODLASKU