so far away...

subota, 10.08.2019.

the end of the life as you know it...

Možda sam baš zato jučer imala silnu potrebu ispisati ono što je ispisano. Jer sam očekivala promjenu, jer sam slutila da je ovaj netko možda ipak nešto drugo...nešto što bi se moglo zadržati. U mojim mislima, životu...u srcu?

Koliko je dan bio divan ne moram ni pisati...sreća pa je moj prigovor da je ostao nešto dužan upalio pa sam tu dugo čekanu pusu dobila odmah u startu. Inače bi možda još plesali jedno oko drugog bez da toga bude...koliko je bilo super stajati tamo na stepenicama i ljubiti se, sjediti na klupici na strossu uz pivu i laprdanje o svemu i svačemu dok ti s malim prstom zakači tvoj... i zagrli te i naslanjaš se na beskrajno udobno rame u koje baš super paše tvoja glava...i ljubiš to totalno iznanađujuće stvorenje.

Neobično je odjednom naći nekog tko je toliko nježan, tko te vidi i sluša, kome si zanimljiva i nova i tko te baš poštuje. Nekoga kome...neke stvari nisu prepreka i tko se svaki dan javi s pozdravom ujutro i za laku noć. Netko tko nalazi vremena za tebe...bez obzira na hrpu obaveza. I tko te gleda onim pogledom....
Hmmm...možda ipak pomalo padam. Zaljubljujem se u tople, plave oči...kojih se za promjenu ne moram bojati jer drže neku distancu zbog koje znam da ću nastradati.

I da, možda je zaista jučer, kao što kaže u filmu...bio kraj života kakvog ga znam...

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv