so far away...

petak, 09.02.2018.

imam li ono što treba?

sjećam se svog prvog razgovora za posao u struci...još sam studirala, mislim na drugoj ili trećoj godini...išla sam na razgovor u neki mali grafički studio na Malešnici, tražila deset minuta oko zgrade i jako se iznenadila da se radi o firmici koja radi iz nečijeg privatnog stana...

Čovjek kod kojeg sam došla bio je skroz u redu, ne sjećam se pretjerano dobro što smo pričali...osim jednog...na kraju razgovora je rekao da nisam ono što on traži, želio je nekog s više iskustva, ali vidi da imam u sebi "dovoljno drskosti da uspijem u životu"...i da zna kako će se to jednom i dogoditi...rekao je to prilično uvjereno u to, ne kao utjehu jer neću dobiti posao.

Kasnije mi se u jednom trenutku (uz dosta ganjanja nakon što mi je obećano) ukazala prilika za razgovor za posao kod Žinića...kao prvo, nisam ja imala radove dovoljno dobre da bi me uzeli u obzir...ali čovjek je pristao primiti me, pregledao radove, rekao što valja, što ne...s time da sam napravila i grešku u prezentaciji...sebe sam predstavila kao brand...njima nije trebao (čak i da sam bila dovoljno dobra) netko tko se predstavlja kao brand, a ja...ne bi podnjela da se netko drugi kiti mojim perjem ionako...pa ipak itekako cijenim priliku i konstruktivnu kritiku...i poneku pohvalu koju sam tada dobila.

Oduvijek sam željela raditi samostalno...otvoriti neku svoju firmicu, raditi ono što volim, znam da je to prokleto trnovit put. Imala sam sreće pa i na ovom poslu radim uglavnom samostalno i imam dosta slobode. Da nemam vjerojatno bi odavno otišla. Ne volim imati nekog za vratom, ne volim autoritete. Držim dogovore i rokovi su mi svetinja, odgovorna sam, volim raditi, ali, nemoj mi visiti za vratom i gledati svaki korak.

Imam tisuću ideja i premalo vremena ponekad...ponekad možda ipak zabušavam (što se trudim ispraviti)...
vjerujem da su neke od njih dobre, da se u nekim poljima snalazim dovoljno dobro da od toga mogu živjeti.
Ono što znam da bez ovog iskustva na ovom poslu ne bi baš tako lako mogla zaplivati u nekom poduzetništvu. Zahvalna sam na iskustvu i savjetima i tome što sam ponešto naučila o pregovorima i poslu i načinu na koji to funkcionira. Tako da mi nije žao što nisam ranije uskočila u to.

Ono čega se užasavam je ova država...i sve apsurdne i sulude prepreke koje će mi sa sigurnošću nametnuti ako i kad pokušam "biti svoja". I zato čekam, ne znam, možda pogodan trenutak, možda da skupim hrabrost i ludost, možda da neka još bolja ideja iskrsne. I strah me da ne odustanem, da ne ostanem čitavo vrijeme raditi za druge, iz straha ili sigurnosti.

Ma znam da neću, samo...voljela bi u ovom slučaju ne skoćiti u bazen bez da provjerim da li je u njemu voda.

Imam li ono što treba?
Ne znam...možda je najbolji način za saznati...probati.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv