nedjelja, 12.11.2017.
Neki dan sto sam Pisao
Iz dnevnika od dana 07.11.2017
Odluceno je.
Definitivno dolazi do promjene,
Ne samo kroz razmisljanje nego i kroz djelo.
Ciljevi i golevi su postavljeni.
Trenutno sam daleko od kuce.
Nalazim se u tudjini i nije zlato sve sto sija.
Ali bez samosazaljenja.
Stisni zube i pobjeda je tu.
Prestajem govoriti da cu uciniti nesto sutra.
Sada se zivi.
Trenutno je 08.50, deset minuta do pauze.
Ledja me bole.
Nesto me bas gadno zahvatila bol,
ali ne pada mi na pamet da ikako pokleknem,
ili sucajno da nekome da to pokazem.
Imam kolegu koji mi je sitni neprijatelj,
ali on je tu sa razlogom da mi smeta i da se jacam uz njega.
Zelim da naucim sto vise,
hvatam se svakoga posla,
i hocu da znam,
da mogu da uradim posao sam.
Normalno da pomoc dobro dodje,
ali sto kada ostanem sam.
Treba da se izboris.
Da pokazes svoje vrline i snagu.
Ne drugima nego samom sebi.
