utorak, 03.08.2021.
Naselje
Bilo je jednom jedno naselje,
u kojem je stalno vladalo nasilje.
Građani tu su se oduvijek tukli;
drmali, lemali, za uši se vukli.
Jedni su druge mrzili jako.
Mrzio svakoga tu je svatko.
Nikoga nitko nije volio,
čak ni kad bi se netko razbolio.
Kad se na cesti sretnu se psuju:
jedan će drugom isključiti struju.
Uvijek se oni tu ogovaraju.
Često se kradu, često se varaju.
„Jesi li vidio,“ rekao jedan:
„koliko onaj tamo je bijedan?“
„Jesi li vidio,“ spomenu drugi:
„kako su onom zalisci dugi?“
Al kad ih pitaš - zašto to rade?
od svega se toga oni ograde:
„Nema tu nikad nikakve gadosti!
Prepuni mi smo najveće radosti!“
I ako ih želiš za nešto optužiti,
na sud će te odvesti, pa će te tužiti.
Zaključiti ćemo - oni su ludi:
slomljenih srca, slomljene ćudi.
Samo im ne moj to nikada kazati,
jer će te pojesti! Jer će te smazati!
Oznake: naselje, nasilje, alegorija
nedjelja, 01.08.2021.
Biciklisti
O biciklisti, biciklisti!
Zašto ste svi skupa takvi teroristi?
Kad hodam po jednoj zagrebačkoj cesti,
svakog trena će me jedan od vas smesti.
I kad se na neko sanjarenje pokušam drznuti,
jedan od vas će proletjeti, pa će me okrznuti!
O biciklisti, biciklisti!
Rijetko ste vi simpatični, rijetko ste vi čisti!
Na svakoj strani ceste vi se brzo vozite.
Izdaleka zvonite, a blizu – ne zvonite!
(Ili tako sa tim zvoncem poludite,
pa se onda što smo na vas ljuti – čudite!)
Sav mir vi iz naših cesta tjerate,
a držite se kao da suprotno baš smjerate.
Čudi me što vas nije netko zvinuo...
Ej, biciklistu, da bog da sa bicikla – skliznuo!
O biciklisti, biciklisti!
Da bog da se našli na nekoj odstrelnoj listi!
I vaši prijatelji, što na skuterima jure,
što nigdje drugdje nego ispred sebe zure.
Jer ako je auto glasan, i ako jako trubi,
rijetko na pločnik skoči, pa te tamo ubi.
Pa iako stalno smrdi, i zrak nam zagađuje,
bar ti dok se vraćaš iz dućana ne dosađuje.
Biciklisti – kad vas vidim u gradu, tokom sunčanog sata,
jasno mi je: ponašate se kao krdo zaostalih aristokrata.
O bciklisti, biciklisti!
Zašto ste svi vi takvi gadni egoisti?
Nikoga ne volite, ni za kog vas je briga.
Je li bicikl danas znak da je nečije srce siga?
Jer kad uđete u zavoj, vi samo dodajete gas...
O znam, vi svi mislite da ste veći od nas!!!
Jer bicikl nije ono što se čini:
neki slog slobode, duh mladosti fini,
nego je to više kao neka sprava,
na kojoj osjećaj zajedništva – SPAVA.
Tko se na bicikl u današnje vrijeme popne,
njegov ego odmah kao da se propne!
Ne, ne želim u vama ja stvorit odbojnost.
Već samo vas podsjetit da postoji – PRISTOJNOST.
O biciklisti, biciklisti!
Neka vas globalno zatopljenje slisti!
Kad je biciklist ikad poput Isusa?
Samo ako je tetoviran, i pun rahlih bicepsa.
Kada je biciklist ikad kao Buda?
Samo ako puši dvije kutije, i daje satove džuda.
Jeli ikada biciklist bio poput Sokrata?
Ne, on je bivši kažnjenik, pun trzavih pokreta!
O biciklistu, blizak si Hitleru – ti si poput Maoa!
U tebi nema Zena, u tebi nema Taoa!
Umjesto nečeg što u subotnjoj tišini
dan ljepšim i tišim, veselijim čini,
vi se vozite svisoka, puni nekog prava:
kao da je samo vaša ova gradska java.
I koji je razlog zašto tako brzate?
Očito je meni: vi nas, pješake, mrzite!
A čak i kad se sporo i fino vi vozite,
vidim vam na licu: vi se svih nas grozite.
Ej, biciklistu gadan si – ti si poput Sotone.
Ej, biciklistu, da bog da tvoj bicikl – potone!
O biciklisti, biciklisti!
Dosta mi vas je! Svi ste vi isti!
Oznake: bicikl, biciklizam, grad, promet, hiperbola, elegija, tužbalica
