O biciklisti, biciklisti!
Zašto ste svi skupa takvi teroristi?
Kad hodam po jednoj zagrebačkoj cesti,
svakog trena će me jedan od vas smesti.
I kad se na neko sanjarenje pokušam drznuti,
jedan od vas će proletjeti, pa će me okrznuti!
O biciklisti, biciklisti!
Rijetko ste vi simpatični, rijetko ste vi čisti!
Na svakoj strani ceste vi se brzo vozite.
Izdaleka zvonite, a blizu – ne zvonite!
(Ili tako sa tim zvoncem poludite,
pa se onda što smo na vas ljuti – čudite!)
Sav mir vi iz naših cesta tjerate,
a držite se kao da suprotno baš smjerate.
Čudi me što vas nije netko zvinuo...
Ej, biciklistu, da bog da sa bicikla – skliznuo!
O biciklisti, biciklisti!
Da bog da se našli na nekoj odstrelnoj listi!
I vaši prijatelji, što na skuterima jure,
što nigdje drugdje nego ispred sebe zure.
Jer ako je auto glasan, i ako jako trubi,
rijetko na pločnik skoči, pa te tamo ubi.
Pa iako stalno smrdi, i zrak nam zagađuje,
bar ti dok se vraćaš iz dućana ne dosađuje.
Biciklisti – kad vas vidim u gradu, tokom sunčanog sata,
jasno mi je: ponašate se kao krdo zaostalih aristokrata.
O bciklisti, biciklisti!
Zašto ste svi vi takvi gadni egoisti?
Nikoga ne volite, ni za kog vas je briga.
Je li bicikl danas znak da je nečije srce siga?
Jer kad uđete u zavoj, vi samo dodajete gas...
O znam, vi svi mislite da ste veći od nas!!!
Jer bicikl nije ono što se čini:
neki slog slobode, duh mladosti fini,
nego je to više kao neka sprava,
na kojoj osjećaj zajedništva – SPAVA.
Tko se na bicikl u današnje vrijeme popne,
njegov ego odmah kao da se propne!
Ne, ne želim u vama ja stvorit odbojnost.
Već samo vas podsjetit da postoji – PRISTOJNOST.
O biciklisti, biciklisti!
Neka vas globalno zatopljenje slisti!
Kad je biciklist ikad poput Isusa?
Samo ako je tetoviran, i pun rahlih bicepsa.
Kada je biciklist ikad kao Buda?
Samo ako puši dvije kutije, i daje satove džuda.
Jeli ikada biciklist bio poput Sokrata?
Ne, on je bivši kažnjenik, pun trzavih pokreta!
O biciklistu, blizak si Hitleru – ti si poput Maoa!
U tebi nema Zena, u tebi nema Taoa!
Umjesto nečeg što u subotnjoj tišini
dan ljepšim i tišim, veselijim čini,
vi se vozite svisoka, puni nekog prava:
kao da je samo vaša ova gradska java.
I koji je razlog zašto tako brzate?
Očito je meni: vi nas, pješake, mrzite!
A čak i kad se sporo i fino vi vozite,
vidim vam na licu: vi se svih nas grozite.
Ej, biciklistu gadan si – ti si poput Sotone.
Ej, biciklistu, da bog da tvoj bicikl – potone!
O biciklisti, biciklisti!
Dosta mi vas je! Svi ste vi isti!
Post je objavljen 01.08.2021. u 13:24 sati.