Nisam ja tvoja lutka...

Zamisli, netko te opisuje osobom kakva nikad nisi bila, niti ne želiš biti. Zar mora svaki dan završavati isto? «Ti si takva, takva, ovakva! Od tebe ništa neće bit! Ništa nećeš postići u životu! Bit ćeš nitko i ništa!». I toliko tih opisa koji se i samoj tebi gade. Govori ti da si baš takva. «Da ja to znam! Ja to znam!». Od kud takve bolesne misli i zašto se baš tebi okreću?! Čime zaslužuješ da te netko tako ponižava i pravi budalu od tebe!? Pa uvijek si više davala drugima nego što si uzimala…Uvijek si bila poštena! Prva kada je trebalo priznat ikakvu krivicu ili napravljeno sranje…A onda dođe «netko» i pokopa te toliko u zemlju da sama više ne možeš izaći. Bilo bi drugačije da ti taj «netko» ne znači ništa u životu, ali znači ti. Uz svaku uvredu skuplja se tvoj bijes u tebi. Najradije bi ga sada izbacila! Onda pukneš. I tako svaki put kada ti se obrati takvim riječima. Vaši putevi se razilaze. Zapravo odavno su se počeli dijeliti.

Onda dođe jedan dan…slušaš te riječi opet i opet, ali čuješ ih samo u pozadini. Shvaćaš, shvaćaš da, na neki način imaju pravo. Ali samo je djelić istine u njima. Sve ostalo što te se ne tiče, također, primaš u sebe. Samo klimneš glavom, jer si sita svakog «povraćanja» tih riječi u drugim oblicima.
Pa nije to sve! «Pogledaj se, izgledaš ko klošar!» «Lažeš, samo lažeš!» «Skrivaš sve od mene! Ne dozvoljavam ti to!» «Reci mi sve! Reci šta to pišeš! Šta to skrivaš!» Da. Ne dozvoljava mi moj život. Uporno želi znati svaki moj korak, svaku sitnicu koju pišem, sve moje osjećaje. To je nešto moje! Zar ne mogu imati nešto i za sebe? Samo za sebe…?
Nakon svega toga nećeš ništa znati. Ne znaš ništa. Krivo me čitaš. Zar ne vidiš da si preskočila nekoliko stranica!? Još i pišeš po njima. Neke svoje glupe misli.

I svaki put poželim pobjeći od tih riječi. I tih ruku koje me žele učiniti takvom kakvom me SVI žele. Ovako ti nisam dovoljno lijepa? Šta želiš da fućkaju za mnom? Da dobivaš pohvale od svojih «kolegica» kako ti je kćer lijepa…krasotica. A ne kao sada…joj vidi ju, kakve su to hlače…kako to hoda... Prestani!!! Zar nisi više sita uzaludnih pokušaja učiniti me drugačijom! Taj pritisak meni ništa ne može, ja se ne mijenjam. Koliko god me gnjavila – nećeš ništa postići! Ništa. Neću ti dati da me izbrišeš.