Fali mi ... kafa, kapučino, vruča čikolata, mali makijato ... fali mi jedno i drugo, kad bi seja u moj kafić pa bi mi konobar, nakon kratkog upitnoga pogleda i moga potvrdnoga klimanja glavon, donija espresso za malo ladnoga mlika i dec đusa ...
Ne samo ča san ja ostarija, oli ča san u najbojin godinan, ajmo se malo lagat ... oti moj kafić je već godinu dan pluskvamperfekt olitiga prošlo svršeno vrime.
Caffe bar Madera je zatvorija pri ove dižgracije, umra je prirodnon smrću, jer valjda i kafići umiru ka i čeljad, nije partija o korone
Ove godine, ako ne računan ono ča popijen ujutro na poslu sa još jednin zatvorenin okon, nisan popija kafu vanka kuće. Parin se sam sebi da san malo priša godine za sidit vanka na šentadi oli zidiću.
Tija san napisat ništo drugo, ali ovo gori mi se kupi u prsima već par miseci ka ono kad te kašalj uvati pa nikako izbacit iz sebe
Za Gospu Blaženu, počeja san valjat monade, ka oni moderni (biiiiip!) ča se zovedu novinari, kad naslov nima puno veze sa onin ča doli piše, ali zapravo, kad van govorin, ipak NIJE SVE TAKO CRNO
Gotova je Vinkina soba!
Nakon banja & konduta (WC, za sjevernjake) njezina je soba bila na redu za opremanje. Meštar Antonio Juretić je lipo da Vinki cili naramak boja da odredi ča je komoda, učinija nacrt, nikidan omar poza 3kralja, zove me da mu dan kjuč da sve unese i montira.
Jučera smo bili u inspekciju ... Vinki se toliko svidilo da se pristala i slikat, iako u zadnji par godin odma pobigne čin se mašin za fotoaparat:
A ovo je ona sama slikala sa mobitelon ...
Sritna i zadovoljna, ča i je najbitnije!
Gremo naprid ... dan useljenja je sve bliži i bliži
Zdravi i veseli bili!!!
|