Lani san se za'eba, nisan ovo napravija za 2020 ... pa je ispala kako je ispala, ne ponovilo se nikad više   ... od one nesriknje korone, priko potresi priko cile godine, poplav, a i u naše malo misto, moj Mašograd, zamalo su nan izgorile dvi skoro najvridnije stvari ča jemamo, crikvica sv. Jure i Planinarski dom. Ne znan ni sam na koga bi ovo adresira, pisa Lastanu oli Dida Mrazu, dođe mi ga na isto, da ne rečen isti (biiiip!). Ko zna, možda ovo pročita koja stranka, bližidu nan se izbori, mirakuli se događaju 
Ali polako, ajdemo po redu ... dalo se naslutit ča nas čeka, kad je zadnji sumrak 2019. bija ovakovi ...
... moglo se omar vidit da se baš i nećemo puno veselit
Ali ča ćemo sad, ono ča je bilo ne more se prominit, a ja ću poželit najprin da nan pržuni (zatvori, za sjevernjake) postanedu tisni, da sve one ča miritaju uvalidu unutra ... da is zaključadu i da zaboravidu di su mekli ključ
Želin da moji vatrogasci DVD Mladost pomažedu ljudima samo u protokolarnin obvezama, i eventualno da skinedu koju mašku sa cabla. Ajde, moredu i vježbat i osvajat medaje na slavu društva i našega mista ...
Želin da skoro cilo vrime bude kalma bonaca ...
... a ne da nas tuče ovakova južina, da judima bude glava ka badanj ....
Želin da, posli puno godin, češće gledamo ovakove slike na semaforu ...
... a ne da svaki kvartal moramo činit remont
Želin da se napokon nabuban boba, na kambelovskoj „Fešti o' boba“ u peti misec, koju smo, zna se već radi čega, lani priskočili ...
Želija bi da se pomiridu Žalosna Sova i Flok ...
... ali mi se pari da je to malo teže ostvariva želja, pri bi se pomirili ova dva kraj mene ...
... jedne godine u mašogradskin maškaran ...
... ali ko zna, nedokučivi su puti Gospodnji, ove godine su izbori, pa me ništa ne bi začudilo 
Želija bi da „Velikoga Žutoga“ (ne Kipušu ni Ciplića!) gledamo samo na pokaznin vježban i aeromitinzima ...
... a ne da nan leti naviše sela, ka ča je ovo lito zunzila cila eskadrila spašavajuć nan Kozjak ...
photo: Tonči Bratinčević
Želija bi da, poslin petnajst+ godin, napokon napravin remake ove slike u portunu Katedrale Hrvatskog Duha, to poslin uspješnog nastupa na „Milijunašu“, da mi, ka i na ovoj slici, osmjeh ne salazi sa lica 
Želija bi da ovakove slike gledan samo na maškaran ...
... a ne poslin svake južine jače od po Bofora, i želija bi da napokon ZAPRAVO opali top na Glavici ...
... a ne samo ka ča je puca osandeseti godin prošloga stolića n Krnjevalskin svečanostima.
A to bi značilo da je napokon isprid njega proša pošten čovik
Želija bi da me malo srića posluži, a i zdravlje, pa da moremo Zakonita i ja malo điravat okolo, Principessa nas je ionako odavna otkantala, jema ona sad svoju ekipu ...
... da se malo napit crnoga „Guinessa“ na izvoru ...
... i vidit di se radidu LEGO kocke ...
Želija bi da ovakove slike gledan samo u „Alan Fordu“ i starin filmovima, a ne da glumin u njima
... da opet slikajen Mašokarić sa „Okuke de la Kajin Brig“, odozdala ili da se popenjen u Mišerde na drugi pod ...
I na kraju, ali nikako najmanje važno, da se napokon uselimo u našu „štalicu“ u Jerčićevoj 25, 21212 Kaštel Sućurac, pa da mogu na noge odit na posal, poć u matere i u Vatrogasni dom, na Rivu (ne spli'sku ) di se, ako je virovat mome kumu @pečini, Buišu i ostaloj ekipi, sve u selu i događa. Pogotovo sad, kad smo u prošloj godini otpratli i Maderu u vječna lovišta
Ne moran u garaži jemat ništa ovakovo ...
... ne moran, napokon, jemat ni garažu ali bi se zato našlo mista za jednu malu pametnicu na četri noge
Moga bi ja još toga nabrajat, ali da san meknija sve ča mi je palo napamet, bija bi mi post duži od „Rata i mira“, ovo je bilo samo ono na prvi balun ... Kad bi se i polak ovoga ostvarilo, bija bi sritan „ka prase u malo blata“ (TBF)
Svitu moj, želin van sve najbolje u ovoj mladoj, još uvik neokaljanoj, poštenoj, dičinjoj Novoj Godini, i da van se sve ostvari od onega ča ste zamislili.
Zdravi i veseli bili !!! 
|
