Jedva san dočeka... zadnji put smo bili Zlato Mamino (tm) i ja, kad je bija sprovod teti Jelici, pa smo morali bižat nazad, jer je Neven mora negdi odit sa malon ... i evo već danima, da ne rečen misecima, čekan da pristane ova gnjila kiša, da se poklopi lipo vrime u nedilju i da mi je Zakonita jema slobodan dan! Napokon se i to dogodilo 
Nekad davno, makar nekima teško bilo pojmit da san i ja bija teenager i malo elegantniji vengo ča san sad ... na Šoltu san odija puno češće. I bila je prava ilustracija one beštimje iz naslova ... Danas su neka druga vrimena. Ne druga nego treća!!!
Davno su prošlo ono kad si mora poć na Šoltu, pa se vratit sutradan. Oli afitat (iznajmit, za sjevernjake) stan kad ti dite sa Šolte krene u srednju skulu oli fakultet u Splitu.
Danas, čak i u zimsko vrime, jema dovoljno trajekti i katamarani da se more normalno poć na posal, oli u skulu i na fakultet, pa se vratit doma. A liti ... nije baš da gre svako malo ka za Supetar ali se da dobro isplanirat putovanje. Ka ča san i ja mislija da san učinija 
Krenili smo u devet i kvarat, sa trajekton „Biokovo“ ... sa vrlo zanimljivin okolišen u Gradskoj Luci ... makar ovod blizu pokojnoga „Dalmacijavina“ ...
Lipi veliki klimatizirani salon, kafić koji ti ne odere kožu ako oćeš popit tri nessice (zaboravija san spomenit da smo bili u kompletnome sastavu!) ... a pokretne skaline do gori su samo šlag na tortu.
Brzo san zaboravija na ona navigavanja "škovaceran" klase Šoltanka ....
Ako i jema oni kojima smeta klimatizirani zatvoreni prostor, samo se triba popet uzaskale na palubu natkrivenu velikon tendon i guštat na friškoj ariji. Dobro, neće van baš odnit kapu sa glave, jerbo naviga do Rogača deboto uru vrimena (Kad in nije valja Lastovo ča je navigava po ure, ali je nekin osjetljivin ušima bija priglasan  ) ... ali lišpe je nego doli, bar dokle je fibra u zraku okolo trideset. Kad se popenje na četrdesetak, to će već bit drugi par postoli ... dočeka nas u Rogaču rođo Toni, „mali“ o Nine i Boška, i pribacija najprin kod nji. Zna san da je Boško zgradija kuću, ali nisan moga zamislit kako je lipa dokle nisan doša blizu i povirija unutra ... Malo smo fermali kod nji, pa počeli turneju ... najprin kod Kaštelančevi, ali smo is našli „desetkovane“ ... baba Zore u crikvi a Zorana, šefica „Turističke“ bila je nidir poslon okolo i žaj mi je ča je nisan vidija, jer smo morali dalje. Nina, Boškova žena, rekla nan je da ne kasnimo na obid ...
Kod Vicka Kaštelanca smo samo prozujali kroz konobu ... uspija san od njegove bogate OPG ponude samo ovo slikat ...
... i provat njegov „opol“ (roze, za sjevernjake) ... uz mumanje domaći trišanj ... mmmmm  
Onda san već počeja puvat od vrućine, kad smo išli priko Gornjega Sela do Poldovih, do Ive Garbina ... di smo is uvatili taman oko obida „#$%& ... enti iznenađenje ... jer san jedino Toniju tj. Bošku najavija da dolazin, ostalima san se samo javija kad san već doša u Rogač ... velika glupost koju više ne smin ponovit!!! Uz ono spomenuto sa početka, da san bija veliki optimista kad san mislija sve na miru obać i poć doma sa vaporon u 15:00 ... Dalje je sve išlo ubrzanin tempon ... kod Bavčevići na obid, pa ispratit Ninu na posal i dočekat Boška (radi je ujutro, u Stomorskoj!) ... jedva san se još stiga pozdravit sa Boškovin braton Nenadon i ocen Đuron, nisan se ni okrenija već smo pičili nizdol, bilo je baš, kako se ono reče „na knap“
Tri ure, opet „Biokovo“ ... samo ča san se ovi put malo više zadrža na onoj otvorenoj, gornjoj, palubi, u razgovorima ugodnim sa Tonijen Tarašićen ... kako je svit mali, ne vidin ga misecima, pa se nađemo u isto vrime na istome trajektu 
Ura vrimena navigavanja je prošla začas ... za zanimjivin pogledaon na jedrilice koje su iskoristile lagani popodnevni maeštral ...
Lagani pogled na ove dvi ploveće grdosije na vanjskome vezu ...
... i na ovu lipoticu privezanu uz Zapadnu obalu ...
... nisi se okrenija i već smo bili na kraju!
Zaboravija san napomenit, „Moju Kobilu Suzi“ san jutros ostavija na Jokerovome parkiralištu, a do trajektne luke smo se odvezli „Cameo“ taksijen ... malo je daleko za na noge, pogotovo po ovome zvizdanu, a i cijena karte je bila dosta manja nego da smo svo troje platili kartu „Prometu“ ... za švercanje san prestar, a i nisan baš neprimjetan.
Istin puten, naravno, i sa istin taksijen nazad ... straj me i promislit koliko bi me doša parking u Luci, čak i da san ga naša ...
Lako ča je meni bilo drago malo điravat, ali bilo mi je drago čut pitanje moje Vinkice: „Oćemo li se mi koji put poć okupat na Šoltu?“ ... na što san, oduševljen, odgovorija potvrdnin ginganjen glave gori-doli.
A svima ča san is ovako brzinski „priletija“ danas, obeća san da ćemo doć, makar u skraćenome sastavu, kad malo minedu vrućine ...
Zdravi i veseli bili!!! 
P.S. Zaboravija san napomenit, pošto su i jučer, na "Fešti o' boba" i danas, na điru do Šolte, vrimenski uvjeti bili idealni za slikavanje ... nosija san ovi moj "secondo" fotoaparat, ono, da more stat u žepić, a da opet napravi bolje slike od mobitela (mislin na NORMALNE mobitele do 2000 kn!)
Zadovoljan san sa slikan ... i nema razloga da ga opet ne koristin u sličnin uvjetima ... kad mi baš nije potribna "ultima" kvaliteta nego brzina i da mi ne otegne rame rusak sa komplet opremon.
|
