... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
A, evoga, i on se zavrtija ka golub prevrtač ... ni prvi ni zadnji u Lipoj Našoj.
Morat ću razočarat sve one koji su ovakovi naslov dočekali na volej
Ipak se ne radi o političkoj orjentaciji vengo o ruci sa kojon pišen.
Niman ni vrimena ni volje objašnjavat, da ne sataren sad livu dok ozdravi desna ... poslin takmičenja za dicu i mladež u subotu 21. 10. stavija san slike na fejs i ... junačka desnica mi je malo ... pošempjala
Sindrom karpalnog tunela ... u nedilju me je već izbikarilo, da oslabi pritisak na tetive, i tek san sad koliko-toliko doša sebi da mogu napisat koje slovo. Livon rukon.
Od naši iz DVD Mladost je samo ekipa ženske mladeži osvojila prvo misto
A ostali? Evo ako koga zanima link na rezultate. A vi mi lipo stojte dobro i naravno:
Ne znan kad san zadnji put dva dana zaredon stavija post na blog, ali ovo me je baš ono ... snervalo
Navika san na svakakove doživljaje od naše drage "Hrvatske pošte", ali ovo je događaj kojega ne bi očekiva ni od Zigmunda Listića, legendarnoga poštara iz "Alan Forda", i to u najpijanijem stanju.
Kad bi in reka da su ka "Pony Express", to bi za nji bija ka veeeeeeeeliki komplimenat
Naime, danas, 2.10. 2017. pošćer je dobro napunija sandučić.
Omar mi je bilo ka malo čudno, jer ponediljkon uopće ne navraća u naše krajeve
Dozvizdilo mi je više ukazivat na njiovu legendarnu brzinu, jer da NANOGE nosidu poštu, bili bi donili ova dva pisma brže.
Jedno iz Pule ...
... drugo iz Osijeka.
Ne znan zašto, ali više se ničemu ne čudin.
Kamo sriće da je to jedina stvar u Lijepoj Našoj koja, blago rečeno, ne funkcionira.
Odnija vrag ... prišu!
A ja se čudin di mi je pismo za kojega se pošiljatelj iz Rijeke zaklinje da ga je posla. Početkon devetoga miseca.
Znači, moga bi dobit pismo negdi do Božića. :)
Prije mi dođe pošiljka iz Kine koju naručin priko Ebay-a, nego najobičnije pismo iz Hrvatske!!! WTF!!!
Triban li još napomenit da mi je danas doša časopis "DFM" na kojega san pretplaćen,
Kad ga nisan dobija dobri petnaest dana nakon ča san ga vidija u trafici, reklamira san u redakciju pa su mi poslali novoga.
Znan da su ovi u pošti štufi, okad ne dilidu penšjune ... ali ča san in ja kriv za to.
Ionako teško da ću je doživit.
Penziju ... Laku noć, Hrvatska! Šime, vrati se, sve ti je oprošteno!!!!
P.S. Da ne bude zabune, da ne bi ko mislija da živin u kojoj (biiiip!) di vuk & lisica nosidu poštu, moja adresa je:
Don Ive Jurčeva 12, Kaštel Novi,
... a to van je par stotin metri sjeverozapadno zračne linije od poznate masline, stare 1500 godin, stotinjak metri sjeverno od ceste Dr. Franje Tuđmana, alias stare Kaštelanske ceste...
Baš mi se ono ka nije dalo izać iz kuće. Bauljan, gledan TV, počnen gledat niku dokumentarnu seriju i zakunjan poslin kvarat od ure.
Moš mislit ča je bilo zanimljivo!
Otkad je Đelo Hadžiselimović iša u penšjun, sve je išlo u prdec. Ka i naša, Božemioprosti "Hrvatska pošta" okad je iša Šime Pošćer u penziju.
Ni časopisi na koje san pritplaćen mi više ne dolazidu, pošćer navraća tek svake dvi šetemane (sedmice, za sjevernjake) a legendarni "Pony Express"
... in je osta nedostižni ideal.
Eto na, taka san se i Šime, nije još čovik sebi doša, uda je ćer nikidan ... ali ja još uvik bauljan po kući. Nedilja, pa ostat doma. Ajme! A koje lipo vrime ... čak mi je i auto osta čist više od 24 ure, nije pala kiša. I di će suza nego na oko, ajmo na Malačku. Naravno, kasno san se uputija za uvatit zalazak Sunca ... "#$%& (biiip!) (biiip!)
Iduću nedilju prije pet i po triba bit gori, nakomod. Ma ča pet i po, pet! Na miru popit nessicu, namistit objektiv, filtere.
Sve san ja to lipo isplanira, a ča ako bude bljuzgavo vrime?
Neće valjda, biće i Majku Prirodu bar zeru grize savjest ča se onoliko izneredila u deveti misec (rujan, za sjevernjake) pa nan je sad kraj devetoga i početak desetoga pritvorila u najlipše vrime u godini: ni vruće, ni ladno
Ajde, kad san već doša gori, na sjevernu granicu Kaštel Staroga
... red bi bija potegnit i koju sliku iz drugovačije perspektive, da je još nisan dupera (koristija, za sjevernjake), jerbo ako se buden ponavlja, tužit će me da san plagijator ... makar i samoga sebe kopira, to ka autoplagijator
Kako ja ipak nisan nikakovi ni stranački ni državni dužnosnik, gren ja slikat ča novega ...
... a kako je bila ka nika izmaglica, Kaštila i dalje, prvi, drugi i treći brač je bilo besmisleno slikavat, jerbo bi slike sličile na ono ča bi profesionalna gatara vidila u iskrenutoj čikari turske kafe, ili bar na ono ča bi vas dotična svin silan uvjeravala da vidi
Zato se Gospodin Misec značajno nakrivija naviše Splita,
... i sitija me jednoga filma ča bi ga večeras, po ko zna koji put, vridilo pogledat
Taman je bilo vrimena, dokle ne počme film, da učinemo i đir do veliki trgovački centri u Splitu i kupimo Vinkici pribor ča jon sutra triba za likovni. Gospe moja, kad se sitin da je govorila, kad je bila još predškolac, doduše, da će bit slikarica
I tata jon je, to ka ja, od ti godin gradija kuće od LEGO kocak i govorija da će bit arhitekta, ma jema bit da je od otega ostala samo ljubav prema LEGO konstrukcijama (pretežito vatrogasnoga tipa) i do dana današnjega
Deseti misec smo otvorili, moran mučat još četrdeset (40) dan. Kako? O čemu? Ka da čujen žubor kurijožasti glasova
A kad ne smin reč ništa više, nego da san malo pročakula sa jednin barbon od Ižben'ka, na privremenon radu na Prisavlju 3, Zagreb ...
... sa mojon najdražon pratnjon u portunu na Prisavlju 3 ...
Svi oni koje zanima ča je bilo i kako je prošlo, moraćedu se malo strpit do četvrtka, 9. jedanaestoga AD MMXVII.
Zdravi i veseli bili!!!