Baš mi se ono ka nije dalo izać iz kuće. Bauljan, gledan TV, počnen gledat niku dokumentarnu seriju i zakunjan poslin kvarat od ure.
Moš mislit ča je bilo zanimljivo!
Otkad je Đelo Hadžiselimović iša u penšjun, sve je išlo u prdec. Ka i naša, Božemioprosti "Hrvatska pošta" okad je iša Šime Pošćer u penziju.
Ni časopisi na koje san pritplaćen mi više ne dolazidu, pošćer navraća tek svake dvi šetemane (sedmice, za sjevernjake) a legendarni "Pony Express"
... in je osta nedostižni ideal.
Eto na, taka san se i Šime, nije još čovik sebi doša, uda je ćer nikidan ... ali ja još uvik bauljan po kući. Nedilja, pa ostat doma. Ajme! A koje lipo vrime ... čak mi je i auto osta čist više od 24 ure, nije pala kiša. I di će suza nego na oko, ajmo na Malačku. Naravno, kasno san se uputija za uvatit zalazak Sunca ... "#$%& (biiip!) (biiip!)
Iduću nedilju prije pet i po triba bit gori, nakomod. Ma ča pet i po, pet! Na miru popit nessicu, namistit objektiv, filtere.
Sve san ja to lipo isplanira, a ča ako bude bljuzgavo vrime?
Neće valjda, biće i Majku Prirodu bar zeru grize savjest ča se onoliko izneredila u deveti misec (rujan, za sjevernjake) pa nan je sad kraj devetoga i početak desetoga pritvorila u najlipše vrime u godini: ni vruće, ni ladno
Ajde, kad san već doša gori, na sjevernu granicu Kaštel Staroga
... red bi bija potegnit i koju sliku iz drugovačije perspektive, da je još nisan dupera (koristija, za sjevernjake), jerbo ako se buden ponavlja, tužit će me da san plagijator ... makar i samoga sebe kopira, to ka autoplagijator
Kako ja ipak nisan nikakovi ni stranački ni državni dužnosnik, gren ja slikat ča novega ...
... a kako je bila ka nika izmaglica, Kaštila i dalje, prvi, drugi i treći brač je bilo besmisleno slikavat, jerbo bi slike sličile na ono ča bi profesionalna gatara vidila u iskrenutoj čikari turske kafe, ili bar na ono ča bi vas dotična svin silan uvjeravala da vidi
Zato se Gospodin Misec značajno nakrivija naviše Splita,
... i sitija me jednoga filma ča bi ga večeras, po ko zna koji put, vridilo pogledat
Taman je bilo vrimena, dokle ne počme film, da učinemo i đir do veliki trgovački centri u Splitu i kupimo Vinkici pribor ča jon sutra triba za likovni. Gospe moja, kad se sitin da je govorila, kad je bila još predškolac, doduše, da će bit slikarica
I tata jon je, to ka ja, od ti godin gradija kuće od LEGO kocak i govorija da će bit arhitekta, ma jema bit da je od otega ostala samo ljubav prema LEGO konstrukcijama (pretežito vatrogasnoga tipa) i do dana današnjega
Deseti misec smo otvorili, moran mučat još četrdeset (40) dan. Kako? O čemu? Ka da čujen žubor kurijožasti glasova
A kad ne smin reč ništa više, nego da san malo pročakula sa jednin barbon od Ižben'ka, na privremenon radu na Prisavlju 3, Zagreb ...
... sa mojon najdražon pratnjon u portunu na Prisavlju 3 ...
Svi oni koje zanima ča je bilo i kako je prošlo, moraćedu se malo strpit do četvrtka, 9. jedanaestoga AD MMXVII.
Zdravi i veseli bili!!!
Post je objavljen 01.10.2017. u 23:55 sati.