< | rujan, 2017 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
A tako smo se lipo bili spremili za višednevni boravak u Metropoli i višednevno gostovanje u katedrali HR duha, alias na Prisavlju br. 3. To van je ova velika zgrada u Zagrebu, blizu Nacionalne & Sveučilišnje Biblioteke. A ni Bandićeve fontane nisu daleko Napunili smo se sa četri različite robe, boršu spize ka da gremo na putovanje u Vučjak, sa punin frižideron pića ako slučajno zalutamo u Saharu. Ništa nas ne smi iznenadit. Koje su to sad floskule, NNNI? Ma to je samo oni libar od Ante Tomića po kojemu je snimljen film "Karaula" ... a napisa ga je pri nego su mu poznati književni kritičari iskrenili kantu domaći govana na glavu. Amen! Dosta je sa uvodon, skrenija san u previše smrdljivo područje Dunkve, spremili smo se poć na snimanje "Šifre". Zašto u množini? Zato ča san jema najlipšu pratnju na svitu ... moju Vinkicu! Staron ceston, fala na pitanju. Uz obavezno svraćanje na fažol (za mene) i manistru bolognese (za Vinku) ka i uvik ... Nije mi se dalo vadit fotoaparat (blažena linosti!) pa san slika moj fažol sa mobitelon, ča je pokrenilo lavinu kritika osjetljivih dušica koje su mi prigovorile da slika ne valja ništa. Zaludu ča san in reka da slika ne čini fažol, koji je, nota bene, bija izvrstan ka i svaki put, ali nekima se baš ne da objasnit. Kad san napokon doša doma i pogleda to sliku na velikome ekranu, svatija san, teška srca, da su fotokritičari bili u pravu, pa sliku neću meknit, da ne prouzročin koju utuživu duševnu bol Evo van pogledajte ovod, kakvi je fažol bija lani kad smo išli u Varaždin na aeromiting ... istoga je okusa ka i ovogodišnji, časna rič! Ako ne virujete meni, pitajte Vinku ... nima veze ča je ona i lani, ka i sad, naručila "bolognese" Hotel zvučnoga imena "Dubai" je za mene bija veliki upitnik ... ali magla se malo razbistrila kad san uša u sobu i kad me je ovo dočekalo na postelji. Puta dva, ofkors ... jedan za mene, jedan za Vinku Polako smo se počeli okupljat na adresi Prisavlje 3 ... Na našu veliku žalost, lokalitet nazvan "intim bar" di smo se tribali nać sa ekipon iz organizacije snimanja "Šifre" nastrada je u klasičnoj hrvatskoj raspravi "koncesija na kafić je moja ... ne, koncesija na kafić je moja"!!! Rezultat je da nekadašnji Intim bar (bez navodnika) dobije prefix "ex" i da sad služi samo ka skladište za kulise. Naravno, nama ka starin kvizaškin vukovima/vučicama to nije smetalo ... bilo da se radi o "osječkoj vezi" ... ... ili o skupnoj slici kvizaških veterana. Nedostaja nan je samo Mario Kovač, ali njega smo ionako tribali uskoro vidit. Prije samog snimanja smo malo upijali detalje scenografije kviza ... ... čak san uspija i isprobat katrigu. Ne bi bilo zgodno da pukne usrid snimanja U pauzi snimanje prve i druge emisije bilo je još prilika za slikavanje sa celebrityima ... ... a onda smo se Vinka i ja povukli u svoje odaje. Ja da malo odmorin umorne noge, a Vinka da nadoknadi propušteno ča nije gledala na TV. Pridvečer smo se uputili u laganu šetnjicu po Purger Vakufu ... čisto za timbrat kartelu Ni meni ni Vinki nije prvi put gori, a za daljnji obilazak nije baš bilo puno vrimena. Našli smo se sa rodicon Nenon, Filipon i Slavenon, popili pokoji topli ili bezalkoholni napitak i partili u carstvo snova, odma poslin dolaska u hotel, jer ujutro smo namirili krenit nizdol ... Od polaska pa sve do izlaza "Sv. Rok" nas je pratila dosadna jesenska sitna kišica na 11 C, tako da san sve do doli odija autoputen ... pa na Gračac/Knin/Vrliku/Sinj staron ceston, lagano guštajuć, na 20+ Celzijusovaca. Poučen iskustvon od dan prije, nisan forsira, nego san više puta fermava, makar za protegnit noge Ne znan ni sam koliko je godin prošlo da nisan popija šišmiš od kokakole u Potravlju A kako je bilo gori? Sve si reka a nisi reka ono glavno? E, kad ne smin reč! ... Takvi san ugovor potpisa. I da ga slučajno prikršin, ne bi me ni Čedo i Slokovićka u tandemu mogli izvuć iz ... govana, recimo Strpljen/spašen ... kad buden jema/smija ča reč, bićete obavješteni na vrime, morete se kladit u to. A dotad ... Zdravi i veseli bili!!! |
Svemu, i lipome i grubome, dođe kraj, pa tako i litu, ne misleć pri tome na samo na godišnje doba, vengo na „Kaštelanko kulturno lito“. Sinoć je bila zanja prestava u Mašogradu, za koji dan će se i službeno zatvorit. Fale vridna manifestacija ... jer bi teško jema prilike u moje malo misto gledat, bome i slušat, i Kseniju Prohasku i Cabaret 'Splićanke' GKM-a iz Splita, da nabrojin samo ove ča san bija povirit, a bilo je još dosta toga ča nisan prispija. Ili mi se samo nije dalo poć Iz isti ili slični razloga nisan se baš puno ni daleko maka ovo lito. Najdalje san se mašija u Vodice ... ali zato san, zahvaljujuć dobrin ljudima ka ča su Sandra, Julija, Helena, Matija, Ljubo, Danijela, Željko i Nives obaša dobar dil Lipe naše, pa priko Europe u bližemu i daljemu susidstvu, sve do Amerike. Večeras san bija povirit „Večer glendi i batudi“ ... ... predstava omnibus/mozaik ili kako se to već reče, di su u prvome dilu dica izvela mali igrokaz „Nije u šoldima sve“ ... ... pa su najmlađe učesnice/plesačice željno očekivale svoj nastup ... ... da bi, skupa sa starijima, otplesale „Kaštelanski ples“ ... ... a nastupila je i naša mala zvjezdica Lana Rubelj, u glazbenome dilu večeri. Sućurac, koji bi bija napunija i tri „Gospojske štrade“ da je bilo mista ... ... pokaza je još jedan put da je gladan ovakvi prestava, nastupa, domaće beside ... ča se najviše pokazalo sa dolaskom zvizde večeri, našega Žutoga. U maniru Davea Alana ... pričajuć stare i one malo manje stare sućuraške batude (šale, za sjevernjake) ... one koje smo čuli više puti nego „Despacito“ a i one koje čujemo po prvi put. Meni ga je uvik gušt slušat, a sigur san da puna Gospojska štrada velikon većinon djeli moje mišljenje. Pogotovo večeras, kad su mu "dali ruke" i glumci amateri iz Prološca, koji su se minjali sa Žutin, da malo zraka more uvatit Još jedna, peta po redu, večer „Glendi & Batudi“ u prekrasnom ambijentu sa prirodnon pozornicon ... ... pod voditeljskon palicon, da ne rečen mikrofonon Renate ... ... isto tako i Anamarije i Marijane, i svi oni drugi ča in ne piše ime na plakatu, a itekako su doprinili da predstava uspije ... Ćuti se (osjeća se, za sjevernjake) skori početak skule. Makar lito kalendarski još traje, makar je more itekako dobro za kupanje ... sad polako dolazidu na svoje oni ča ne volidu gužvu i šušur pa se volidu okupat po komodu. Zdravi i veseli bili!!! |