Neš' ti, rekli bi dežurni cinici, povorka ka i svaka druga. More bit da i je tako, nekome neutralnome promatraču sa strane ... a meni baš i nije. Jerbo san je čeka od 2011. godine. kako sad tri godine? A lipo: dviijade i dvanajste, iz poznati razloga, maškar nije bilo. Ko se ne sića zašto, neka samo prolista lanjski «Mašogadur» na stranici dva, koja je bila ispunjena sa TRI in-memoriama. Lani se je povorka, naravno, održala, «Mašogadur» san napravija, onako, jer mi je ostatak uredništva dolazija u kućnu posjetu. A povorku opet nisan gleda, jer san gostova u hotelu «Firule». Odonda se, baren se meni činilo, situacija sa zdravljen popravila, buža na nozi se zatvorila, i nada san se da ću, napokon, jedne maškare odradit po komodu, da ne rečen sve po spisku. Jeste kua, dragi gledaoci, da sad citiran Edu Pezzija iz najboljih dana, opet je Oni Gori umiša prste. Taman kad san se triba uvatit Mašogadura, opet san zalega, opet je noga «u štrajku». Mašogadur san uspija sredit, ali uz velike napore, jer je sve bilo u zadnji momenat, i kako uvik najebe oni koji je na kraju lanca, tako san ja dva dana i dvi noći mora slagat slike i tekst da bi trinaestica mogla ić u tisak i da bude na vrime gotova.
Srića da se ne umire od štucavice, jerbo bi malo bila duplerica o Mašogadura za napisat sve «in memoriame». Zato san napisa onakovu «Besidu urednika». Da ne mogu više ... i sad, pri zdravoj pameti, nakon ča je sve koliko-toliko dobro završilo, ponavljan, uz pojašnjenje i nadopunu. Ne mogu više OVAKO!
Da posal koji se normalno triba radit cca sedmicu dan, uz ostale poslove, moran u dva dana napravit. I dvi noći. Radiću ga i dogodine, ali SAMO ako buden na vrime jema materijale.
Nije stvar ni u suradnicima, ni u pinezima, ni u čemu drugome, samo NA VRIME!
Ne zamirite mi na ovakovome nadugome i naširokome uvodu ... mora san ovo prigrist, prispavat. I napisat!
Nego, vratimo se mi željno iščekivanoj povorki. Cili Mašograd je gleda u nebo, biće se izmolija koji Očenaš i ZdravoMarija uza lipo vrime. A ne virujen da nije pala i koja beštimja sa prvin kapjican one «#$%& kiše. Sve je ništo usitno padala, ali smo se isto uputili na istok umaškarani. Ko bi sad moga čekat još godinu dan, jedva san dočeka da mi u petak likari zatvoridu bolovanje, pa da mogu poć povirit povorku kako triba.
Zakonitoj i meni je ovo još bija i poseban dan, nazad jedanajst godin smo potpisali «i u dobru i u zlu». A godinu dan poslin u ova doba smo nas troje bili na maskenbal ... nas dvoje u kostimima, a Vinka na plejbek ...
Deset godin kasnije to izgleda ovako:
Ali na moju veliku žalost, kostim se bija malo uvuka u se, pa smo ovo obukli, ipak, samo za snimanje, jer iz zdravstveni razloga nisan namjerava poć na maskenbal.
Po starome dobrome običaju krenija san sa punin baterijan u fotoaparatu obać malo povorku pri nego krene ...
Jema li bojega primjera od mene, ali samo da napomenen, maškare su jedan od oni «the» datuma kad se svi oni koji moredu iz dijaspore sjatidu u matično selo ...
... šta je, naravno, tribalo zabilužit, ako ne ništa onda bar da Dr. Houseu pošaljemo podsjetnik. Puten dalje, kraj Ciplićeve kuće, čeka parkirana kočija. Ali ne za vodit onega štedljivoga ministra na posal, nego za vlast, onu pravu i onu maškaranu. Vridilo je slikat moju malu kaubojku na sidalu kočije sa PRAVIN konjima ...
Po običaju, Marijanina plesna grupa je jemala dobro pripremljenu točku sa pravon koreografijon ...
... prave kaubojke koje su balale na pravu country muziku, da bi in i prava Calamity Jane pozavidila. Nije bilo pravi crni vranaca ni indijanaca, pa su se same tribale pobrigat za teglit muziku na koju su plesale ...
... i pritile okolo sa rivolverima ....
... koji su, na nečiju veliku žalost, ipak bili oni dičji, na kapelince 
Ekipa je malo dalje uredno opremala sa bezakloholnin gorivon svoje bijesne makinje ...
... a velepoštovani i deboto pošteni šjor nogometni sudac nije tija dat nikakovi komentar o naslovnici Mašogadura ...
Malo dalje je ka zapeta puška čeka stari foto i video kroničar svi događaji iz našega maloga mista ...
... a Jean Reno i njegova pomoćna peškaruša su uvježbavali čitanje ovogodišnjega testamenta Krnji ...
Kraj ovega san samo proletija da mi ča tvrdo ne doleti u glavu. Čin ga vidin ovakovoga, znan da je sve u najboljemu redu 
... samo si mi ti još falija ...
Ovi (ili ove) su me posebno oduševili:
... iako će neki dežurni «opinion makeri» koji se sakrijedu iza one floskule «cilo selo» reč da neš ti, da more svak iznajmit kostime! A kad je meni draže vidit ovo, vengo golu obišenu mušku guzicu, ma koliko to bilo smišno vidit na prvi balun ...
Napokon je i povorka krenila, pridvođena sa mladin Repcen ča je drža bandiru, jerbo je Bare Coto bija opravdano odsutan, kako je Peškaruša sa bine rekla «radi sportske ozljede»
Ono ča nije smočila kiša poškropija je Don Ivan Striže blagoslijajuć sve usput.
Omar za njima su krenila dica, umaškarana u sve kolure ovega svita ča su pripremile vridne tete iz vrtliči i učitejice iz niži razredi pučke skule ...
... a omar za dicon-prosjacima stupale su i tete iz pučke kužine ...
Uspija san još strašno strašilo uvatit odizad ...
... pa san požurija na Rivu, ne bi li uvatija ča bolje misto za snimit finale povorke. Vidin da nisan bija prvi, bilo i je pametniji od mene ča su se prije toga sitili ...
... usput prigledavajuć frišku krnjevalsku tiskovinu.
Ovoga mi je čovika bilo posebno drago vidit, jema puno problema sa zdravljen ... želin mu ča brži oporavak
Ne daj se, Tojo!
Lagano su počele pristizat i točke, koje je ekipa sa bine vridno objašnjavala nazočnome pučanstvu. Strašno strašilo sa dva gavrana na ramenima je jemalo i svoju pratnju ...
Većina točaka je odisala očekivanom i već viđenon retorikom i simbolima ...
... iako se ovi put pojavila i zanimljiva dioba krivnje na livo i desno krilo ...
... koja se ogledala i u našemu Krnji.
Bilo je i nekoliko zanimljivih točaka van dnevno-političkih zbivanja, ka ča je bila ova barokna ekipa iz Brista ...
... da ne spominjen ovu mini sliku posvete deboto izumrlin galebima ...
... ili plesnu točku koju su nan isprid bine upriličile već spomenute rasplesane žene, majke , kraljice iz Marijanine ekipe.
Bilo je tu još gomila maškaranih pojedinaca, koji su, svaki u svom filmu, pokušali ispričat komadić krnjevalske štorije ...
Ka ča je i red, nakon ča je don Ivan Krnji udilija posljenju pomast ...
... Šikalo je vazeja stvar u svoje ruke. Da ne rečen baklju
... i dežurni zamjenski krnje je partija u dim ... a oni naš pravi će platit buletu u utorak.
Ostalo nan je samo slikat se sa tetama iz vrtića ...
... ka i jedna obiteljska slika, koja je ekspresno partila za Amazonu, Zlatu Maminome na uvid da vidi ko je sve bija gledat maškare ove godine.
Fala lipa Anti Majiću na slici
Adio, dovidova, zdravi i veseli bili! 
|
