Lako ča san ja jedva dočeka šinjorinu iz naslova, nego san napravija kardinalnu grešku: spomenija san to Vinkici barenko jednu pet dan prirano. Pa me se nadovezala ka čimavica: kad ćemo više poć u Prugovo!?
Dunkve, nije jon se ni za čudit, ovo jon je prvi doček vanka i uoće vanka familije i kuće, jedne oli druge babe. Najprin je bila sitna za vanjski doček. A i zdravlje jon nije bilo baš za pofalit se, sve dokle nije izvadila krajnike. Pita me je doktor, na zadnjemu pregledu da oće li ostavit treći krajnik. nemoj, doktore, izvadi ako nađeš i četvrti, jerbo mi Vinkica nije mogla spojit misec dan u komadu da je zdrava 
E kad je ona malo poodrasla, onda je pape, to ka ja, iša na kvasinu sa svojin zdravljen. I to ka za pegulu, uvik oko Nove Godine! Nisan nijedan put dočeka Novu Godinu u hotelu «Firule», ali bija san uvik opasno blizu.
Kad se i tot situacija malo stabilizirala, ostala Zakonita bez posla, pa kad smo, amo reč i mogli, onda nan se nije dalo ... Nakon pusti godin, još kad smo bili čekat Novu 2002. u Zagreb, kod prijatelja Zvonka ... ovo nan je bila jedinstvena prilika za doček vanka poznata četiri zida. Ja se nisan puno mislija za odgovor, kad nas je @juliere pozvala kod njih u Prugovo. Ili kako ona od dragosti zove «u selendru».
Nije baš da mi je triba GPS za nać to selo opivano u narodnoj pismi, onoj o svetome Anti, ali smo se isto malo vrtili dokle nismo došli na misto. Bog da jema mobiteli 
Evo odma i slike toga opivanoga komina ...
... di je već gorila vatrica i pripremala se žerava za peku. Koju je pripremila expertna ekipa sa dugogodišnjin iskustvon oko peke & komina ... sve je bilo pod kontrolon ...
Bilo je i dičice, pa se Vinka začas skompala sa domaćicon ...
... ka i sa ostalon dičicon. Najteže in je bilo nać zajednički jezik 
Skoro da mi je bilo žaj da san njezin tabletić ostavija doma, u naivnoj nadi da će se dica gori igrat na starinske i zdravije igrice. «#$%& tablet, i Google i Apple, također. Amen!
Stol je, dok si plesnija dlanon o dlan, bija pun delicija, pa smo is lagano počeli tribit ...
Vrime u dobrome društvo brzo prolazi, pa se nismo ni okrenili, stara 2013. je izdahnila, a nova 2014. je već nervozno lupala na vrata. Zašto nervozno? Pa zato jer ja, veliki stručnjak, nikako da otvorin dičji šampanjac!  Na kraju san tek vidija da je bija smrznut pa kad je izletija oni ledeni čep navr botilje, bilo ga je svudir, i u čašan a bogami i okolo ...
Nakon nazdravljanja i čestitanja, izletili smo vanka, ispucat još ono malo od arsenala eksplozivnih sredstava ča nan je ostalo. I pri tome nisi moga razaznat ko je žešći, mi oli juniori
Naravno, vridilo je malo i zapivat ....
Ne sićan se koju smo pismu pivali kad me je @juliere slikala, ali okladija bi se po kuću da nismo zavijali «Suzu za zagorske brege» 
Provali smo se skupa slikat, za uspomenu ... najpri muški dil ekipe ...
... a kad su došle žene na red, sve, dobro, skoro sve su se posakrivale, iz ovega ili onega razloga, pa je ovo sve ča smo uspili uvatit od volje za slikavanje ... domaćicu i još dvi cure ...
Proletilo vrime za sekund ... nisan se ni okrenija, a vrime je debelo usitnilo, pokušava san na sve moguće načine ostat budan ... ali dalje nije išlo ...
... nemoj zaspat, nemoj zaspat, nemoj zaspat ...
Negdi oko tri ure smo se Zakonita i ja izvrnili u posteju, a Vinka sa ostalon dičicon samo malo ranije. Dil ekipe je osta još daleko izad nas, ali da su mi sad pivali na uvo, ne bi mi zasmetalo. Nije nas tribalo cuncukat, zaspali smo ka bebice, i sigurno sanjali ovi vatromet, koji nan je, samo naoko daleko od civilizacije, priredija @julierin susid.
Neka van svima ova godina bude vesela, baš onako kako je i započela!
Zdravi i veseli bili! 
|
