Već san napisa da je sa „Božićnin šušuron“ počela njami-ofenziva. Na svin frontovima. I triba ostat živ. Ali ko bi se moga oglušit na sirenski zov moga maloga mista. Pogotovo kad su maškare u pitanju, moja matična udruga KPU „Kampanel“ iz Kaštel Sućurca. Iako znan da će mi Buiš do sprovoda, ako me nadživi, spominjat kako san se zajeba pa prid Tarikon na Novu 2012. godinu izjavija da san član KKU „Poklade“.
Svi smo donili ča iz doma, učinila je i moja Zakonita ništo malo slakoga, nije falilo ni tičjega mlika .... a da ne rečen kolači i svake vrsti slakarije ...
... ma isto, ovo je bila glavna kulinarska zvizda večeri ...
Bakalar na bjanko kojega je spremila naša iskusna ekipa, viceprvaci Mašošefa 29013. godine ...
... pojačani sa iskusnin igračima. A ni kazan nije tribalo posuđivat, i on je dobiven ka nagrada na Mašošefu ...
Kad bi ko kurijožast diga pokrilo za povonjat, obasuli bi nas svi najfiniji vonji o bakalara na cilomen svitu.
Lipo je malo se nać ovako sa dragin ljudiman još koji put, a ne samo u doba o maškar kad smo svi nervožasti i ozbiljni, puni posla ... ove dane moremo sebi dat malo i oduška ...
Nikome se ne uzima za zlo. A neki nadoknađuju propušteno za učinit slike za obiteljski album ...
Ako ko misli da maškare nisu vidovite, neka samo pročita ono ča piše na tabeli sitnin sloviman. 
Lipo je i vidit kako se drži tradicija i kako lipi običaji prilazidu za oca na ćer ... oli sina, svejedno!
Jedino ča si mora pazit na gomilu paparazzi. Svaka da ne rečen mona jema fotoaparat, mobitel oli ko zna kakovu škatulu ča slikaje. Oli ovako napadački, ka pravi naporni paparazzi ...
... oli ovako, šotokuco, iz zasjede, kad misli da ga niko nije vidija.
Neka, u svakome zlu, reka bi naš svit, jema i bokun dobroga: prin su od mene bižali kad bi se mašija za fotoaparat, uz puste komplimente tipa: „Odnija ti vrag Mašogadur!“ ... a sad ne moreš uteć njanci u škuro da se diko sakriješ, jerbo će te dočekat koji fotoamater sa IC kameron.
Kako bilo da bilo, događaji protekli dan su me malo izgazali ... vidin da nisan bija jedini kojemu su okice bile na po kopja ...
... pa san se lagano, oko desetak uri, uputija put Zapadni Kaštili. I skoro da zaboravin napomenit: Spreman san se okladit sa svakin, uključujuć i Mirka Miočića, da se ovakovi duet ne more svudir vidit ... da ne govorin čut!
Do iduće prigode, i idućega domjenka ...
Zdravi i veseli bili! 
|
