Uželija san se boba ... lani i pridlani me nije bilo u Kambelovcu, da sad ne gren u detalje sa razlozima, a ovo današnje događanje, posli one jučerašnje gnjile južine začinjene sa savuron (pijeskon, za sjevernjake) iz Sahare ... dođe mi skoro ka likarija. Znan, i te kako, ne zaboravite, da mi je likar priporučija da izbjegajen „municiju“, znači fažol, bob, slanutak, pa i biži ... ali reka san, danas ću se prigorit ... pogotovo ča smo se spremali poć svo troje, Vinkica, Zakonita i ja ...
Naravno, 'beš plan koji se ne izjalovi, pa tako i ovi naš. Zakonita je morala ostat doma, jer jon se mater ništo kaputaje (ne osjeća se dobro, za sjevernjake) ... fibrica, virozica, ništa zla, ali nije vragu za virovat, nije red da je ostavimo samu u kući.
Zato smo se Vinkica i ja zaputili u patrolu. I to dosta rano, već smo prije četri i po bili tamo, a ka triba počet u pet uri. Čak san i misto za parkiranje naša, poučen iskustvima za sv. Duju u Splitu, i nikidan za dičju čakavsku večer u dvorcu Vitturi. Ipak vridi doć na vrime 
I znate ča mi je palo napamet? U ove dane o' boba, Kambelovac, koji je staro ribarsko misto, a u zanje vrime je posta poznat po klapskoj pismi, u ove dane bi, makar privremeno, triba prominit ime u Bobington 
Dani boba su postali, kako se ono moderno govori, BRAND, koji su postali svojevrsno „otvaranje lita“, prva fešta u ove dane koji nan pridstojidu, kad izajdedu vanka i oni najštufiji, ča in se ne da skinit šlape i obut postole za prošetat priko Brca.
A bilo jer tot svega lipoga za vidit ... ča se dira makar za tradiciju ako nema direktni dodirni točak sa bobon ...
Svita je bilo odsvukud, iz bliže i dalje okolice ...
... ništa bez vatrogasac ...
Nisu izostali ni drugi sezonski plodovi, kojima Kaštila ne osudijevaju ...
Kako smo na vrime došli, mogli smo se po komodu prošetat, i lipo sve slikat, detaljne pripreme ...
Udruga koja okuplja kaštelanske neviste Poljakinje uvik jema svoj maštovito uređen štand di nas nudidu specijalitetima svoga rodnoga kraja, uz, naravno, dodatke boba u svim oblicima ...
Novinarski štand san uvatija još u užurbanoj fazi pripreme. Objasnili su nan da oni ovod nisu samo da oblikuju javno mnijenje, nego da pokažedu kako su sa vrljačon & kacijolon umješni u najmanju ruku ka i sa mikrofonon.
Mora san ovjekovječit i ovi specifičan štand Poljoprivredne škole ....
... odličan spoj mladosti, lipote i iskustva, a mislin da se i jedine moredu pofalit kako su bob, koji su duperale (koristile, za sjevernjake) u prikazanin delicijama same i uzgojile u školskome vrtlu.
Kakova bi to fešta bila brez latene muzike ...
Nakon ča su prigodnu besidu rekli oni ča in je to posal, počelo se ložit sve u šesnajst, svi su bili pri kraju sa svojon spizon ...
Bajkerska kotlovina sa bobon u tragovima ...
Bob & Artičoki ... mmmm ...
Ovo zadnje san, na moju nesriću, kasno vidija, kad san se već bija debelo namirija ...
Tribalo se pomučit, impresionirat žiri, i zaradit koju od ovi medalja ...
... a ostalo mi je i „filma“ u aparatu za slikat ljude koje nisan odavna vidija ...
... i naravno, kakova bi to bila fešta o' boba bez Mateline vinarsko/kulinarske kombinacije iz Mašograda ...
... ovi put pojačanih i mladin snagama. A di su vinari, mora bit i kar i sa konjima
Bidne beštije su stoički podnile pusto slikavanje, blicavanje i pentranje male i velike dice po kočiji i nisu se makli sa mista.
Već san se spremija poć lagano do auto, kad čujen iza leđa ono, po domaću, “a oli nas neš slikat?“ ... kako da ne, drage volje ...
... isto ka ča san i na odlasku slika novinarsku ekipu sa Portala grada Kaštela u punome pogonu ...
Sve u svemu, odlično provedeno pozapodne, kad je malo palo sunce, bilo je čak i ugodno, taman, ne privruće. Porcije su bile pristojne, po deset kun, viino po pet, a za Vinkicu i mene bila je samoposluga sa strane za kupit sokić
Šteta ča i Zakonita nije mogla sa nama, ali nadan se da će ovo lito bit još prilike da se negdi zaputimo skupa, samo da nas sve zdravlje posluži.
Reka san već na početku, kakvi lipi dan posli one jučerašnje gnjileži, ka zatišje prid sutrašnje izbore, ma koliko mi šutjeli o tome 
Zato svima u pamet, izajdite sutra, recite svoje, najgore je ostat sidit doma i ronjat da je svak kriv!
Skoro san zaboravija, pita me jedan stariji barba da u koje će novine izać ovo ča slikajen. Nigdi, barba, u nijedne novine, nego na blogu! Vidin da je iša od mene sa upitnikon navr glave, pa mu nisan još tija spominjat i fejs ... more bit da bi još petava roge za menon misleć da san ga u đir uvatija. Nije meni moja rojena mater zaludu, mrtva ozbiljna, rekla da ja ne moran odit u crikvu kad se ispovidan na internetu. Amen!
Zdravi i veseli bili!!! 
|
