Marketing
Mašogradski fažol AD MMXIII
Poučen lanjskin iskustvima, socijalnima, obzirom na ekipu koju san naša gori, i kulinarskima, glede iskustva koja su moji nepci stekli sa mmmmmmm fažolon neznanoga umjetnika/kuvara, nije bija težak izbor di ćemo se uputit ovo u divno osvanilo neradno jutro.
Sad bi moja žena pripomenila da jon je tako, mislin neradno, svaki dan evo već šesti misec, ali kad bi stalno mislija na to, ne bi ni izaša vanka iz kuće nego bi reva i drža rolu tariguza pri ruci kad nestane papirnati šudariči (maramica, za sjevernjake).
Čak mi je i barba Google ulipša dan, Kad san upalija kompjuter, dočekala me je prigodna pozdravna sličica za „Labour day“
Pomalo, nigdi nije priša ... najpri san izmirija fibru da vidin oću li uopće vozit uzgor, jerbo san jučer potrošija misečnu dozu šudariči. Pošto je oni mali prevaziđeni zastarjeli instrumenat sa zabranjenon živon da zeleno svitlo, uputili smo se, nošeni našon Kobilon Suzy, putevima Kozjaka.
Moran reč da san bija ugodno iznenađen kvaliteton puta. Nima puno da smo bili, krajen prošle godine, vas je bija izlokan i satrven sa oborinskin vodan, ali jema bit da su vridne ruke naši planinari, potpomognuti sa kojin bageron i kamionon krupnoga žala, učinile svoje. Bez već potresa smo, malo prin jedanajst uri, prispili na odredište.
Očekiva san ipak više svita nego lani, ali osim već odavno poznati faca ...
Zokići
... i neki ča su možda lani i bili, ali ih nisan primjetija ...
Šušnjare
Garbinovi ... fal lipa Anti Majiću za slikavanje.
... nisan primjetija baš puno novega svita. Ma svejedno, dosadno nan nije bilo nikako ... uspili smo uvatit najboje misto, ono na taraci, vanka, u debeloj ladovini .... i tako smo u razgovoru ugodnome pijuckali kavicu i guštali na friškoj ariji, dokle su se dica igrali okolo ....
... ili bi jednostavno digli sve četiri u ariju, grijali stare koščice i punili baterije za ostatak radnoga tjedna 
...
... a neki bi, ka ova omladina na slici, guštali na drugome najboljemu mistu osin ovega na kojemu smo mi sidili 
Moja Vinka, naravno, nije sidila na mistu, nego je vridno điravala oko Doma, do točila i nazad, i nije jemala mira dokle nije nabrala kiticu poljskoga cvića ča ga je namirila odnit doma, da baba stavi u vazicu ...
Uto je doša i fažol. Lipo, lagano, bez gužve, stali smo u red za svoju porciju 
Nakon prve konzumirane porcije, ne sramin se reč, vratija san se po još ...
Bogu fala, nije nestalo fažola, a ne da je bija dobar, nego baš po mome guštu, onako malo „jači“, da se more izad njega lipo i popit. U mome slučaju, samo kokakole, jer je tribalo i vozit do doma ...
Sve moje pohvale kuvaru i njegovin/njezinin pomoćnicima. Za prste lizat!
Ostali smo još malo , naćakulali se, ispozdravljali i lagano, na krilima Kobile Suzy, odjedrili u zalazak sunca. Vrućina je, niki ka malo težak zrak, nije na južinu ali skoro, a već je doba godine kad ti dođe ono malo ubit oko poslin obida. Poučen neugodnin iskustvima iz daleke prošlosti, nisan tija da mi se to dogodi dokle se ne dokopan kuće i postelje.
I šta reč, na kraju? Ne puno više od ovega ča san već napisa, uz jedan mali dodatak: ugodno san iznenađen da se u današnje doba, u nas, more na miru izist porcija fažola u ugodnome društvu, a da niko ne maše stranačkon bandiron, da niko ne piva ni „Bandieru Rosu“ 
ni „Mač iz toka, braćo“ 
Ili je ovo samo zatišje prid predizbornu buru ili je, baš naprotiv, samo iznimka koja potvrđuje pravilo. Možda je Jajcu na Marjanu bija slađi fažol, u što čisto sumnjan, ali san ja, kad se sve uzme u obzir, ovod ipak više gušta, i u fažolu, i u dobrome društvu.
Nakon popodnevnoga pižolota (ubit oko posli obida, za sjevernjake) san opet upalija ovu kašetu bez duše, kako bi neki rekli, i mislin da sa ovon „prvomajskon čestitkon“ mogu zaokružit današnji dan!
Kako mi je god na početku "Google" ulipša dan, još mi ga je lipše "Torcida" podcrtala sa ovin!
Zdravi i veseli bili! 
Post je objavljen 01.05.2013. u 18:27 sati.