Došla je i ova do kraja, nikima je drago, a nikima baš i nije, ča nismo svi išli u ariju ni 12.12 ni 21.12. ove godine.
I ja san, Mea Maxima Culpa, to spomenija lani u ova doba, dokle se snimalo, a falin te Bože i emitirala se moja slavna epizoda u kvizu „Sve u 7“. Ne znan koja mi se besida više sviđa, prva oli druga, u onoj slavnoj floskuli JUNAČKI POGINIJA. Puno lipa fraza, koju bi najradije svrsta u ropotarnicu povijesti skupa sa slavnin izrazima ka ča su: demokratski centralizam, diktatura proletarijata, požuri polako, ferari dizel, moralni pobjednik i slične škuže (isprike, za sjevernjake) koje koristidu raznorazni ljudi za opravdat ono ča se opravdat ne more.
Dunkve, opet jedan od moji opširni uvodi  tija san samo reč da mi je lipo počela godina ... lani u ova doba smo još sve okrićali na zajebanciju ...
... svi smo mi lilihip ... ali nije nan se dalo štampat majice ...
... a onda je doša Božić, meni opet noga zasvirala na uzbunu, već spomenuti dijalog sa Tarikon Filipovićen mi nije baš pomoga raspoloženju, a onda su se nevolje počele nizat jedna za drugon. Puno san dragoga svita izgubija ... u prvi misec san ostarija bar deset godin 
Ako je i bila prije koja dlaka na glavi da mi slučajno nije bila sida sad je ...
Čak i onu dižgraciju sa snigon san gleda sa ponistre. Najveći mi je rizik bija spustit se doli, odgegat se na ščulu (štaku, za sjevernjake) do auta i upalit ga na par minuti, tek onako, reda radi.
Nije način da spominjen samo crne stvari, ali ča ću kad se sve bilo na početku skupilio ... jedna od ritki svitli točak je bila moja Vinka. Cili prvi razred je proša bez problema, došlo bi mi neugodno kako bi je isfalila učiteljica kad bi, čisto reda radi, navratija na primanje 
Tu negdi kad je Vinka završila sa školskin brigan, Zakonita je prominila status u radnoj knjižici u „nezaposlen“. Točno dan prije vengo je na cilu stranicu „Slobodne“ izaša intervju sa Joškon Svagušon zvanin Krafna, kako je notorna laž i zlobna insinuacija da je njegova firma „Bobis“ išla u prdec. Onda san još bija pretplaćen na „Slobodnu“, pa san to sa gušton pročita 
Nikako na brzinu, fala Bogu i još više dobrin ljudima Zakonita je opet na brzinu prominila status u radnoj knjižici, ovi put u „Babića“. Nažalost, ne zadugo. Opet je morala posjetit živopisnu ekipu na HZZ ispostava Kaštila.
Lito je prošlo za sekund, a s njin i moj GO. Kojega san većinon proveja na Gabine, u ladovini, dva puta dnevno, pijucka Cedevitu i pročita gomilu libri dokle se Vinkica kupala sa ekipon, a ja nisan smija na sunce.
Skoro san pobjedija na audiciji za reklamirat „Sirko“.
Nažalost, nije bilo dosadno, jer su se svi piromani ovega svita jema bit došli okupat u nas, pa su piloti kanaderi oborili sve rekorde u naletima na požare.
Svratija bi povirit i u Mašograd, da ne mislu zli jezici da se nisan mica odozdala ... kad god bi bilo ča meni po guštu, bilo da se radi o domaćoj verziji Mašošefa ...
... bilo za pratit sportska događanja, posebno majstorije meštri o maloga baluna na Sokolani ...
Naravno da bi bilo vrimena i za društvene aktivnosti .... posebno u doba Mrdujske regate
A našlo bi se malo vrimena i za učinit mirakul. Je da je bija film Larin izbor, ali mislin da jema bar dvocifreni broj godin okad mi je mater bila u kino. Lako jon je bilo sa menon, ali unuku nije mogla odbit.
I kakovo bi to lito bilo da nisan povirija na feštu od moji maškar ...
Evo, ovu san sa kuće ostruga ...
Lito je proletilo, nisi se ni okrenija, počela je opet škola, a Vinka se sad, naravno osin škole, ozbiljno uvatila i trenirat judo.
Tu i tamo bi se zaletija i do obližnjega grada, makar za pohodit izložbu stari računali, kojoj san i ja malo doprinija ...
tri generacije računala sa kojima san radija
... priloživši krepkoga tridesetogodišnjaka Ti-59 sa štampačem za stalni postav izložbe starih računala na FESB-u. U voznome stanju, moliću lipo!
Jesen mi je, uz redovite Vinkine obveze, donila i svojevrsno ponavljanje gradiva. Bili smo svi na feštu o Sv. Luke, na vrj Kozjaka ...
Nije mi bija prvi put, ali skoro ka da i je. Vinka je bila još sitna kad san prvi put bija. Dovoljno da zaboravin put do gori, i još bi voziija po Kozjaku da mi Šime Antika nije učinija mot da vozin za njin.
Tu i tamo bi iskoristija priliku, kad bi se naša u pravo vrime na pravo misto.
Makar za pizdariju i sitne gušte, ka i ovi put kad san iša povirit u JVP Split, taman kad su izvukli sve aute vanka, pa i onu veliku ruku sa korpon, ča je duperadu kad dadu ruke Šimi Strikomanu za milenijske slike. Deboto da je beštimja da meknen sebe i Šimu u istu rečenicu ča se tiče slikavanja, ali to je bilo nezaboravno iskustvo, gledat Split onako odozgara.
Zima je bila sve bliže, vrime od Velesajma. Nekad davno, u ova bi se doba uputija u Purger Vakuf na „Info“ godišnji skup svi kompjjuteraši di bi se našli, pročakulali i čagod trgovali. Već nekoliko godin je „Info“ blagopokojni, mislin da će to i ostat nakon ovogodišnje reinkarnacijee u pokušaju. Srića da je u isto vrime bija "Interliber", a napose u „Tehničkome muzeju“ izložba „Oluja u minijaturi“ di su modelari predočili ploveće, leteće i one na kola oli gusjenice, strojeve koji su, vođeni našin ljudima, oslobađali Hrvatsku.
Polako se počinju javljat prvi znakovi zdravstvenoga trokiranja. Opet noga ... ista, fala na pitanju. Ovo je bila (zasad, nadan se) zadnja slika
69. godišnjica bombardiranja crkve u Kaštel Sućurcu
... prije nego san opet, silon prilika zalega 
Deboto mi postaje navika ... već treći Božić ... nosidu mi u tećicu gori jist ...
... a radijus kretanja mi je ka u hokejaškoga golmana, ili kako bi zlobnici rekli, ka u Decembarskoga, povratnika u Dinama, kad ga je Canjuga kupija sa pinezima ča su izmarčapijali iz mirovinskoga fonda.
Antibiotike san prista čučat još nazad desetak dan, saša san doli samo na Božićni obid, i slikat Vinku kraj bora, ofkors
Božić je za nama, kalendariće san ove godine pravija malo i ništa ... večlečasnome, sa onon slikon sa paljenjen svić na podan staroga kampanela, i naravno, vatrogascima. DVD Mladost, naravno, još nisan priša u Donja Kaštila, kako su neki zlobnici proširili glasine.
Još par komadi za sebe. Prikladnoga dizajna, koji je iz godine u godinu sve više aktuelan ... i to je to.
Sutra gren na pregled. Da vidin oće li mi Dr. Barić vratit vozačku dozvolu ili će me opet vratit n popravni. Nakon ovega svega nabrojanoga, ča još mogu očekivat od iduće godine. Da san pesimista, Žalosna Sova, ka ča nisan  nacrta bi samo jednu veliku crnu fleku i na njoj napisa 2013.
Ali, ma koliko se neki na ovo nasmijali uz gromoglasno „Maaa jeeeee!“ to IPAK NIJE MOJ STIL
Najprije želin zdravlja ciloj mojoj familiji i svin dragin ljudima. A ako Oni Gori bude tako dilija zdravlje svima okolo mene, more bit da će koji mali komadić, trun, mrvica, doletit i do mene.
Kad bi mi se to ispunilo, ko sritniji od mene! Ali kako smo mi svi ipak ljudi, ako Onome Gori ostane i makar najmanji komadić, najmanja mogućnost za još jednu željicu, bilo bi to da ovi crtež ...
... dogodine meknen ne ka fotomontažu, nego ka pravu fotografiju.
Želin van svima, skupa sa moje dvi cure, Vinkicon i Zakoniton, sve najbolje u Novoj 2013. godini.
I naravno ...
Zdravi mi i veseli bili! 
|
