Nađirava san se, fala Bogu, ove dane po Kaštiliman i po Splitu.    Iz subjektivnih i objektivnih razloga, a bilo bi bolje da nisan, makar ovu šetemanu.  Par dan GO san nastoja ča plodonosnije iskoristit, da mogu na miru plandovat priko vikenda. Tako me je danas posal odveja do naše VZ SDŽ oliti za laike Vatrogasne zajednice županije Splitsko-Dalmatinske. Reka bi Žuti, oli još bolje Striže da jemaš ogladnit dokle in naslov izgovoriš. Vrime više nikakvo nego lipo, teta Olesija je skuvala lipu tursku kafu, i kad san obavija papirologiju, krenija da gren nazad, ma me je na parkiralištu dočeka zanimljiv prizor.
JVP grada Splita je odlučila ovi dan bez vitra i, kako se kasnije pokazalo, brez kiše i čak sa malo sunca, iskoristit tako da vozni park malo protegne gume, makar sammo po dvorištu o postrojbe. Da ne zabeštiman, vrime je od godine kad baš i ne prakticiraju osnovnu djelatnost, pa jemadu malo prostora da moredu odanit, polizat rane iz požarne sezone i polako se spremat za iduću.
Uvik me je fascinira ovi veliki auto sa pokretnon rukon, ča more vatrogasca dignit u korpu visoko gori, da na neboderu more po potribi i kroz ponistru ulist.
Lipo se čovik pripade kad vidi kako rastiže ono svoje ticalo, ka velika bogomoljka kad stivaje one svoje pipke, nakon ča je rutala kad je muža obidvala ...
Već san se kvaku na vrata uvatija, ma mi vrag nije da mira 
Kako bi reka moj kum da ja svakoga đavla znan okolo, tako san pita prvoga ča ga poznajen da je li mogu i ja učinit đir u onu korpu gori. Naravno, stiga je odgovor ... i da san se tija sakrit, prođirat inkognito, nisan moga, jerbo san bija fotografiran odma na mobitel, i to od ovega barbe ča ništo kažije doli ...
Polako se je ona velika ruka digla skroz u uspravni položaj, a sa menon je u korpi bija Ante Sablić, stari fotografski lisac, koji mi je u par besid objasnija ča mi je za činit i kako se triba držat kad slikajen odozgara. Ako ne ništa, sad znan da ni Šimi Strikomanu nije lako kad ga dižedu ovaaaaaaako visoko. Šteta ča onda, kad san bija gori, nije bilo malo više sunca, ali ni ovo nije bilo za bacit.
Skoro sve su aute izašle malo protegnit gume, bilo i je na jednu ...
... i na drugu stranu dvorišta ....
.... a nikima se ka ono nije dalo izać vanka, ili su to odradili prije, pa sad činidu mali pižolot ...
Ajme ča paridu sitni ovako odozgara. Evo, baš jednoga ovakovoga ...
Jeman na stolu, u kancelariji ... a virujte mi na rič da nije jedini, i da bi se od ovi ča i jeman mogla sastavit lipa stolna interventna postrojba. Jedan pogled doli ...
... čisto da ne zaboravin na kojon san visini, a onda opet malo pogled naokolo, ovako, s visoka, vidin cili poligon za vježbanje članova postrojbe ...
... a u drugome kantunu dvorišta ovu časnu starinu, veterana nebrojeni intervencija širon Dalmacije, brusilican i švajcaparatima polako pritvaraju u jarpu sekundarne sirovine.
Pokoj mu duši, jer i aute, pogotovo vatrogasne, jemadu bar bokunić. Duše naravno ... i to puno više nego niki ljudi.
Moje vrime gori se lagano bližilo kraju, pa san, vođen sigurnon rukon tehničara ...
... pomalo krenija prema majčici zemlji. Nakon mekoga ateriranja, žurnin san se korakon uputija prema mojoj snježnobiloj Kobili Suzi (TM)
Koja me je vjerno čekala, sakrivena izad ovi veliki crveni vatrogasni mrcina. Pune duše, oka i kartice na fotoaparatu, lagano san odjezdija, ajde, ne baš u zalazak sunca, ali iša san na zapad 
Bogatiji za još jedno vatrogasno-fotografsko iskustvo. Naravno, Šime Strikoman je, ipak, one and only, ali zato san, makar na kratko, osjetija kako je odozgara slikavat. Niti znan ka on, a bome niman ni opremu ka on, ali gušti su gušti, a kakove su slike, prosudite sami  .
Zdravi i veseli bili! 
Update 23. 11. 07:55
Od kad san meknija ovi post, pa i sad dok ovo pišen, facebook.com i blog.hr su, kako mi se pari, u karbi, jer ne da mi ne dozvoljava meknit poveznicu sa bloga na fejs, nego mi ne kažije ni svbe one stare poveznice, pa onda i komentare, koje san meknija okad san otvorija profil na Fejsu. Čin napišeš magićna slova "blog.hr" bilo u postu, bilo u komentaru, omar te škarta. Grrrrrrr!
Na upit uredništvu bloga dobija san samo odgovor da se strpihn, da rade na rješavanju problema. .....
|
