... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Za sve one koji su promislili da san se pritvorija u piromana, moraću i razočarat, jer je ovo naš domaći, južnjački izraz za PRIJE. Noć prije = noć užežin ...
Svi čekamo ča će bit sutra, oće li koka snit jaje, pa sad veliki mudrijaši po forumima i portalima već oštridu jezike, kad pameti nimaju, sa spremin salvama ubojite artiljerije koja, gle čuda, uvik puca po „onima drugima“ jer, Bože moj, „naši“ nikad nisu krivi, eto, samo ča ih Papa Ratzi nije proglasija pripravnicima za blaženike. Sprema se veliki cirkus, zahuktaje se predizborna kampanja, a bidan „Hajduk“ čeka da se ko smiluje pa mu malo produži život, oli da udunedu aparate pa da mu skratidu muke. Sutra nećedu doć jedni, nazad dva miseca nisu bili došli drugi, a svi pjevuše iste stihove: „Iz toplog šupka ... slavnih tajkuna ... vire glave za šaku kuna“ (Alejandro Buendija)
Umoran san od mudrijašenja ova dva dana, drag mi je Hajduk, ali sebe ipak ne stavljan u onu kategoriju tipa „pijanih glava kleli život za Hajduka“ (TBF) i nastojin ne bit još jedna od „žrtava javnog mnijenja“ (TBF) ...
Sve su monade u ovomen najluđemu gradu, bar u zadnji dvadeset i ništo godin, počeli na Poljudu i isprid Banovine. Straj me da se tradicija nastavlja, i još me više straj da opet ne plati ko nedužan, ka i one davne godine mali Makedonac u transporteru. Dokle oni „vjetrovi ča oprašuju biljke“, ča su sve ovo zakuvali, zadovoljno ispijaju neki egzotični koktelčič na nekome još egzotičnijemu mistu daleko od ove „doline sevdaha i bluza“ (TBF) i gledaju live stream događanja.
Prova san jučer pozapodne malo pobić od ovega svega. A di ću, ako ne u ovo malo (netaknute?) prirode ča nan je još ostala na dohvat ruke. Dobro dođe, pogotovo kad ti u žepu tuče teška južina i čini promaju da su skoro sve kune utekle.
Najpri smo se bili uputili na Malačku, ali vidiš, kako ponekad Oni Gori umiša svoje prste, na po briga san se sitija da nisan pohodija ATM SG SB, da ne rečen „Zid Plača“ olitiga bankomat. Na povratku doli je Vinka bacila prijedlog da gremo u Sućurac, ča san ja objeručke i prihvatija
Moja Kobila Suzi se junački držala uz put izlokan od nedavni kiša, tako da san samo na par mista požalija ča jon je prezime Swift, a ne barenko SX4 4X4. Stali smo malo na podan doma, grijota je bila malo ne protegnit noge, a i da iskoristin ritko čist zrak, i doba smiraja dana kad su sjene duge i sve slike dobijedu malo tepliju boju ...
Kako smišno i pitomo, da ne rečen pitorexno, izgleda selo moje malo, Mašograd ovako sa visoka ...
Malo misto za veliku karbu, sto stranak, a u svakoj bar tri struje ...
Ni Vinku nije, gle čuda, tribalo puno nagovarat na slikavanje, i ona je jedva dočekala izač iz auta posli reli vožnje okad smo se sašli sa asfalta i samo lelujali izlokanin puten izbjegavajuć friške vododerine na inače dobrome makadamu.
Kako je zinila, mislija san da će izist bidnu crikvicu Sv. Jure. A zašto bidnu?
Pa zato ča su se naši domaći „poduzetnici“ sitili da je zvono na Sv. Juri od bronce i dalje znate ča je bilo ... samo ča niko ne zna di je zvono završilo ...
... pa će do daljnjega Sv. Jure zvonit na playback. Zaludu mu je ča je zmaja ubija, kad u današnje vrime i spomenike rižedu i prodajedu u otpad. Neš ti jednoga zvona :burnin: ...
Učas smo došli gori, po čašicu osvježenja duše i tila. Naručija san i jednu bakljavu. Friško spravljenu, pa ovon prilikon šaljen sve pohvale kuvarici. More komodno na Masterchef! I ovi naš na Rivi, a i na oni pravi.
Vinka je uredno obašla cili dom i okolicu ...
... dokle san ja lagano tamanija sočni koljačić i pijucka planinski čaj na friškoj ariji, ćakulajuć o svemu i svačemu, osin o Hajduku, sa ljudima koji su se, ka i ja, uželili malo friške arije ... Baš san mozak odmorija ... ko to more platit!
Vrime je proletilo ka oni skok Felixa Baumgartnera, i tribalo se lagano uputit doma, jer mi nije bilo privlačno baš istin puten po noći salazit.
Usput smo naintrali i na ciklame, koje inače u proliće cvitaju, pa je Vinka odma baki nabrala jedan stručak.
Eno je di se još zlamenjije, da kako to ciklame moredu cvitat u ovo doba godine. Mene osobno poslin onega sniga ove godine više ništa ne more izbacit iz postoli
Kako je pjesnički reka naš dragi i duševni selektor državne reprezentacije u fuzbalu, puten doli mi je došlo „iz guzice u glavu“ da bi moga uvatit jedan dobar zalazak sunca. Stop, na prvoj okuki. Sa Vinkon mi je to još i uspilo ...
... ali dokle san se ja namistija, ode sunce grijat nekoga drugoga, nima veze, sutra je novi dan, a onda mi se upalila žarujica, opet se sve vratilo, i opet na početak ovi besid, kad san se sitija ča je sutra, u devet uri ujutru. U Banovini, i isprid nje ...
„to je više od ljubavi ... u srcu nosimo baklju ... užgaćemo nebo ... i gledat veliku vatru“
Zdravi i veseli bili.
I sutrašnji dan neokrnjeni priživili!
HŽV!
sitili da je zvono na Sv. Juri od bronce i dalje znate ča je bilo ... samo ča niko ne zna di je zvono završilo ...
