Mislin da nisan falija, jerbo ka i kalodont, digitron i ostali nazivi koji su obogatili hrvatski jezik, i kanader je uša u kolokvijalnu upotrebu ka „avion ča gasi vatru“. Zato san ga napisa malin slovon. Inače, puni naziv te leteće zviri sa dvi propele i turboelisnin pogonon glasi Canadair CL-215. Oli CL-415. Nisan baš sigur koji mi je ovo vrilo litnje pozapodne zunzija poviše glave, ali je jedan od ota dva, siguro! 
Nije mi se dalo štopat vrime, ali parilo mi se da je vatra nigdi puno blizu, jer bi se brzo vraća po novu porciju vodenih bombi. A ja taman ubijen vrime, dokle sunce malo ne laška, i iščen slike njegove braće i sestar po Internetu. Skupija san puno, a izabra desetak, ča pravi, ča radio-kontrolirani modeli, ča nacrtani, a i pokoja dičja igračka. Najdraži mi je ipak bija oni ča bi moga komodno stat na kraju crtanoga romana Lucky Luke, ono kad kauboj odjaše u zalazak sunca.
Dunkve, kad me je već izazva, naoruža se ja sa svon potrebiton opremon, i sta u ladovinu isprid kuće, ne bi li ga kako slika ono, u letu, u akciji ... malo morgen! 
Jedino ča san u desetak minuti čučenja u ladovini uspija uvatuit je ovi miroljubivi ...
... ča je doveja novu turu turisti na spliski aerodrom. Čuja san ja i kanadere, ali u daljini, mora bit da je okrenija vitar, pa in je bilo zgodnije punit na drugu bandu. Zajeba me je, govno jedno žutonarančasto, vas san se bija opotija čekajuć. Bilo je to izad četri i po pozapodne.
OK, pridajen se ... pametniji popušta, uputili smo se na kupanje, a onda je opet, ka za dišpet, proletija poviše kuće. Toliko blizu da san se skoro moga mašit stinon do njega ...
Trk, Vinka, donesi tati fotoaparat. Naravno, uz čarobne riječi. Pliz!
Na Gabinan san ga vidija još dva puta u akciji. U intervalu pet minuti i dvadeset i osan sekundi. Treći put san ga dočeka spreman. Među kupačima, upaljenoga fotoaparata i pogleda uprtoga u nebo, napeto osluškujuć. Već su me počeli malo nakrivo gledat ... Evo ga! Doletija je u oštome poniranju spuštajuć se i istovrimeno praveć okret od cca 90 stupnjev.
Rekli bi ovisnici o „Need for Speedu“ da ga je deboto okrenija na ručnu. Bacija je oko da slučajno naprid nima koji nadobudni Čeh na štramcu, pa kad je vidija da je čist prilaz, lagano se je počeja kalavat ...
Blizu morske površine, namreškane samo laganin pozapodnevnin maeštralon, još je usporija prilaz, ka da je tija prid ovolikon puplikon to ča bolje obavit ...
... i dok si plesnija dlanon o dlan, skala se doli, spustija je oni svoj šijun (cijev, za sjevernjake) napunija mišinu sa pet ijad litar mora (vode, za sjevernjake) i brzo odletija poškropit namo di je najpotribnije.
A di je gorilo? Pravo da van rečen, ne znan.
A ne bi mi bija problem doznat. Samo okrenen telefonon jedan broj, i pitan „Alo Ljubo, kako Rambo?“ i nakon obostranoga čašćavanja i spominjanje žene, matere i ciloga životinjskoga carstva dozna bi di je gorilo sad i u zadnja dva dana. Ali, neću ljude zajebavat! Siguro nisan jedini kurijiožast, a puna in je kapa posla ove dane, pa kad već ne mogu pomoć poć gasit, bar i neću zajebavat. Tako je samo misto požara za mene namjerno ostalo enigma, ali, poznavajuć naše borce kontra vatre, neće još dugo. vatra, naravno  Pozdrav svin vatrogascima, ma gdje bili! I naravno ...
Zdravi i veseli bili! 
|
